Prvi nacionalni Science on Stage festival u organizaciji Instituta za moderno obrazovanje organizovan je 18.septembra u prostorijama Savremene osnovne škole. U uži izbor od 35 kandidata našli su se radovi čak 5 Najboljih edukatora Srbije!
Na nacionalnom Science on Stage festivalu izvršena je selekcija kandidata koji će Srbiju predstavljati na internacionalnom takmičenju u Češkoj tokom sledeće godine.
Na takmičenju se od kandidata tražilo da njihovi projekti predstavljaju sjajne primere STEAM nastave. Na festivalu je učestvovalo 35 kandidata iz cele Srbije, sa projektima iz različitih oblasti kao što su prirodne i društvene nauke, informacione tehnologije i zaštita životne sredine.
Od 35 kandidata, čak 5 njih su učitelji i nastavnici koji su nosioci titule Najbolji edukatori Srbije.
To su: Jelena Babić, Slađana Trajković, Zvonimirka Jovičić, Biljana Uskoković Brković i Tanja Olear Gojić.
Tanja Olear Gojić, pobednica takmičenja koja je osvojila 1.mesto svojim projektom ,,Čarobni svet magneta”, kroz projekat upoznaje učenike sa magnetima i magnetizmom, a razvija i sposobnost logičkog, apstraktnog i divergentnog mišljenja kroz ulogu malih istraživača i stvaralaca.Metodom radnih stanica učenici prolaze kroz različite zadatke i jednostavne, a atraktivne, eksperimente koji ih dovode do zaključaka o karakteristikama magneta. Učenici zapisuju svoja zapažanja, diskutuju i donose zaključke koje takođe beleže. Na kraju svakog eksperimenta razmatraju gde bi se ova karakteristika mogla primeniti u svakodnevnom životu. Na kraju, koristeći funkcionalna znanja iz fizike i matematike, oni grade svoja arhitektonska umetnička dela kroz upotrebu Geomag magneta.
Biljana Uskoković Brković, osvojila je 3.mesto na takmičenju i put u Češku zahvaljujući projektu koji je osmislila i realizovala sa svojim učenicima. Biljana o svom projektu kaže sledeće: ,,Projekat ,,Vizuelna percepcija“ bavi se izazovima, istraživanjem i iskustvenim učenjem.
Kada pogledamo svoj odraz u ogledalu, zapitamo se: Šta se krije iza? Kako nam oči pomažu da upoznajemo svet? Zašto su neki ljudi slepi? Zašto neki drugi ljudi imaju zamagljen ili loš vid? Šta se stvarno dešava sa našim očima?”
Smisao odgovora leži u izazovima koji mogu da inspirišu dovoljno da učenici požele da iskuse ovu misteriju. Metode se prepliću, pristup je interdisciplinaran i primenljiv kroz različite razrede. Učenicima je omogućeno da sami iskuse nauku jer učestvuju u sadržaju – eksperimentišu, kreiraju, uočavaju, misle i povezuju, donose rešenja, a zatim prave osvrt na saznanja do kojih su došli.
Jelena Babić, učiteljica iz Prokuplja bliže je objasnila rad sa kojim je konkurisala: ,,Projekat je predstavljao jednogodišnji rad praćenja promena na zrnu pšenice od setve do žetve. Učenici su imali zadatak da prate promene na obližnjoj njivi, snimaju mobilnim telefonom i da ilustruju glavne etape procesa. Ovaj projekat implementirali smo u ostale nastavne predmete pa smo tako na časovima sveta oko nas i prirode i društva izučavali građu biljke, pravili maketu osnovnih delova biljke i naučili njihove funkcije, a na terenu, tačnije na livadi to utvrdili.”
Projekat Zvonimirke Jovičić, učiteljice iz Žagubice, odnosio se na održivi razvoj. Zvonimirka ističe: ,,Cilj je bio uočavanje neodgovornih postupaka čoveka prema prirodi kao i upoznavanje sa načinima zaštite prirode od zagađenja.”
Slađana Trajković je na takmičenje došla sa projektom ,,Koliko matematike ima u banani?”. Ona smatra da: ,,Učenik najbolje uči i napreduje kada samostalno otkriva odnose između određenih matematičkih objekata.” Nastavnik to treba da mu omogući primenom odgovarajućih oblika i metoda rada i da pritom motiviše učenike za učenje, što predstavlja potpuno nastavno umeće. O svom projektu, Slađana ističe: ,,Projekat ,,Кoliko matematike ima u banani?“ osmišljen je sa ciljem da učenika natera da poveže znanja iz matematike sa hemijom, fizikom, biologijom. Učenici su bili podeljeni u četiri grupe, pri čemu su rešavali sledeće zadatke: kakva veza postoji između banane i nuklearnih reaktora, kako odrediti jednačinu donjeg paraboličnog luka banane, koliko je banana kisela, kakva veza postoji između Fibonačija i banane. Ovako osmišljene aktivnosti omogućile su da učenici povezuju prethodno stečena znanja na smislen način, uče kroz rad, izvršavaju zadatake, budu aktivni, uče kroz direktno uključivanje u proces učenja, imaju ulogu onoga koji podučava pa je na taj način obezbeđeno horizontalno učenje.”
Iskustva Najboljih edukatora Srbije na festivalu su veoma pozitivna. Svi zajedno dele mišljenje da festival predstavlja dobru priliku za promociju nauke na interesantan i neobičan način, pri čemu se znanja praktičara obogaćuju novim idejama. Takođe, kao važan segment organizacije festivala, ističu i mogućnost koja im se pružila da putem svojih projekata uvedu mlade u magičan svet nauke i da osete festivalski duh koji mogu da dele sa svojim kolegama. Interakcija sa učesnicima, organizatorima i posetiocima im je omogućavala da međusobno razmenjuju materijale i iskustva, čime se otvorila mogućnost za vršenjem samorefleksije i osvežavanje sopstvenog rada. Jedna od učesnica festivala i nosilac titule Najboljeg edukatora Srbije, Zvonimirka Jovičić, istakla je: ,,Festivali bude želju, ideje, misli i time čine da izbegnemo konstantu i usmeravaju nas ka novim mogućnostima.”
