info@zivojinmisic.rs
Dragan Kuveljić je učitelj u OŠ „M. Stiković“ u Prijepolju i pedagoški savetnik. Zajedno sa učenicima i njihovim roditeljima je osnovao grupu „Mašta“, koja ima za cilj da školu učini prijatnim mestom zaučenje. Često sa decom pravi različite priredbe ili manifestacije, od kojih neke izvode i na Gradskom trgu.U takmvim prilikama, često dovedu nekog poznatog pisca, muzičara ili glumca, koji se druži sa decom.
Vodi svoje đake u Dom kulture, Gradsku biblioteku ili muzej, a ponekad organizuju i posete đacima u drugim školama i gradovima. Ni humanitarne akcije nisu retke, a majice grupe Mašta sa inspirativnim porukama su im omiljeni rekvizit.
Učitelj Kuveljić je autor članaka u „Prosvetnom pregledu“ i stručnom časopisu „Učitelj“, a koautor je više knjiga za nastavnike – „Kako stvarati prijatnu atmosferu za učenje“,„101 odgovor na 101 pitanje koje svaki nastavnik treba da zna“, čitanki itd. Učitelj Kuveljić učenje pretvara u igru i trudi se da deca uče kroz praktičan rad i angažovanje. Uče u prirodi, biblioteci ili na pozornici, a učitelj se trudi da stalno uvodi novine u nastavu.
Najveće priznanje mu je to što njegovi đaci sa radošću dolaze u školu, i što je tri puta iznedrio đaka generacije.
Katarinin osnovni cilj kao nastavnika je da inspiriše i motiviše učenike za doživotno učenje, da ih podstiče na kreativnost i na to da postanu glavni pokretači promena u svojoj okolini. Poštuje različitost i slobodu mišljenja. Za nju kažu da je uvek “korak ispred”.
Koristi metode učenja kroz igru, formalne, ali i neformalne metode, vršnjačko učenje i projektnu nastavu, kako bi u što većoj meri podstakla saradnju među učenicima, samostalnost i kritičko mišljenje.
Prilagodila je nastavu programiranja tako što je uvela robota u nastavu, jer smatra da robotika kod učenika razvija širok spektar veština za 21. vek. Član je nacionalne radne grupe za digitalno i online učenje u okviru “Otvorenog metoda koordinacije u obrazovanju” na nivou Evropske unije.
Jedan je od realizatora IKT obuke za nastavnike koja je sprovedena u okviru evropskog projekta IPA 011. Njen rad o primeni Lego robota prepoznat je kao inovativan i njime je osvojila prvu nagradu za sadržaj na evropskom takmičenju “Microsoft European Innovative TeacherForum” 2007. godine koji je održan u Parizu.
Tatjana Marković Topalović je profesorka fizike u srednjoj Medicinskoj školi u Šapcu. Jedan je od autora Parka nauke u Šapcu, koji je otvoren u martu 2013. godine u dvorištu Centra za stručno usavršavanje. Ovaj park predstavlja svojevrsnu školsku laboratoriju na otvorenom, odnosno 3D udžbenik, koja je proširena periodnim sistemom elemenata, grafenskom učionicom, piramidom koju je inspirisala Talesova nedoumica, optičkim iluzijama, modelima atoma, Njutnovim klatnom itd.
Već dugi niz godina, ova profesorka je promoterka nauke u Mačvanskom okrugu i koordinator projekta „Zasuči rukave“ za svoj okrug. Angažovana je i na realizaciji radionica Kancelarije za mlade. Vodi već tradicionalnu školicu nauke za decu mlađeg uzrasta grada Šapca, gde promoviše eksperimente koji su česte nedoumice kod dece i njihovih roditelja, podstičući tako kreativnost i kritično mišljenje kod dece. Predaje uz puno entuzijazma i volje, a zakone fizike i prirode uopšte prenosi putem inovativnih postupaka.
Autor je većeg broja stručnih radova objavljenih u zborniku radova sa seminara o nastavi fizike kao i u međunarodnim stručnim časopisima. Učesnik je nekoliko međunarodnih konferencija (CERN, Austrija) i velikog broja u našoj zemlji koje se tiču unapređenja predmetnih didaktika.
Osnivač je Društva ljubitelja fizike, FIZIXA u svojoj školi, koje se već 14 godina bavi promocijom i prezentacijom nauke kroz interesantne i aktuelne teme. Smatra da je potrebno podsticati decu, pružati im nove izvore informacija van učionice, omogućiti im da čuju, osete i dodirnu nauku, kako bi bili naučno pismeni i spremni da se uhvate u koštac sa novim tehnologijama 21. Veka.
Trenutno privodi kraju doktorat iz Metodike nastave fizike na Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Diplomirao na Elektronskom fakultetu u Nišu 1994. godine, na smeru za računarsku tehniku. Magistraturu iz oblasti primenjene matematike odbranio je 2002. godine a doktorsku tezu 2015.godine.
Na Elektronskom fakuktetu radi kao Docent za oblast matematika i tremutno obavlja duznost direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Dragica Pavlović Babić je, kao istraživač, zaposlena na Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a kao predavač na Odeljenju za psihologiju gde drži nastavu na dodiplomskim i master kursevima iz psihologije obrazovanja, na akademskom master programu Obrazovne politike Univerziteta u Beogradu, i na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Konsultant je Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i član ekspertskih grupa koje angažuje Ministarstvo za razvijanje pojedinih aspekata u oblasti sistema obrazovanja.
Dušan je suosnivač i Senior partner u konsultantskoj kompaniji “Atria Group” koja je prisutna i radi u Srbiji, Crnoj Gori, Češkoj, BiH i Portugalu.
Pre početka karijere u biznisu, 7 godina bio je u NVO sektoru i to u delu edukacije, unapređenja školskog sistema, uvođenja đačkih parlamenata. Dušan je takođe bio jedan od osnivača Unije srednjoškolaca Srbije 2003. godine koja i danas postoji.
Tokom proteklih 15 godina angažovan je na razvoju ljudskih resursa, pre svega u korporativnom okruženju, a kasnije i u konsultantskim projektima. Njegove stručne oblasti su sistematski razvoj ljudskih resursa, procena potencijala i sposobnosti zaposlenih, kao i jačanje timova i menadžera kroz razvojne projekte, sa fokusom na obuku i poslovno podučavanje. Dušan je i član Upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera.
Ivana je od 2011 do 2013 godine radila u Ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja na poslovima analitičara obrazovnih politika na projektu i početkom 2015 kao savetnik a kasnije i posebni saventik i šef kabineta ministra u periodu od jula 2015 do jula 2016 godine. Osim angažovanja u Ministarstvu u periodu od 2011 do 2016, Ivana je radila kao saradnik UNICEF-a, Instituta za psihologiju, Zavoda za unapređenje kvaliteta obrazovanja, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i Centra za obrazovne politike na različitim istraživanjima u oblasti obrazovnih politika. Tokom 2013 i 2014 godine radila je u Litvaniji kao istraživač u Public Policy and Management Institute, Viljnus. Od 2016 radi kao istraživač/koordinator istraživanja u Centru za obrazovne politike.
Srđan Ognjanović je direktor Matematičke gimnazije od 2008.godine. Diplomirao je na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a pre toga učenik Matematičke gimnazije u kojoj sada rada.
Predvodi prestižnu srednju školu, za talentovane učenike u oblasti matematike, informatike i prirodnih nauka. Tradicionalno uspešni u svetskim razmerama, učenici ove gimnazije osvajali su brojne medalje na međunarodnim olimpijadama znanja. Kvalitet nastave ove ustanove neprestano dokazuju njeni učenici, koji upisuju svetski priznate i prestižne fakultete i koji se zapošljavaju i kod nas i širom sveta u najvećim svetskim firmama, laboratorijama i fakultetima.
Bio je polaznik prvih programa Istraživačke stanice Petnica, učesnik istraživačkih akcija i stipendista SANU i Republičkog fonda za talente. U oktobru 1986. dobio je Oktobarsku nagradu Grada Beograda za najbolji srednjoškolski istraživački rad. Diplomirao je teorijsku fiziku na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Prvih desetak godina je radio u Petnici, a kasnije je, do dolaska na funkciju ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u aprilu 2014, radio u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Danas je zaposlen na fakultetu FEFA i predaje nauku o podacima.
Od 1982. bio je direktor Naučnog centra Petnica u Srbiji, čiji je jedan od osnivača. Naučni centar Petnica je nevladina, neprofitna i nezavisna obrazovna institucija osnovana da pomogne i podrži mlade ljude koji pokazuju izuzetan interes za nauku izvan školskih programa.Prioritetni cilj obrazovnih aktivnosti u Petnici nije proširivanje faktografskog znanja, već unapređivanje racionalnog i logičkog mišljenja, sposobnosti uočavanja i rešavanja problema, planiranja, zaključivanja, pronalaženja kvalitetnih izvora informacija, procesa zaključivanja itd.