Nema sumnje da živimo u jedinstvenom istorijskom trenutku. Postavlja se pitanje da li poređenja pandemije Kovid 19 sa španskom groznicom imaju smisla, jer se svet danas toliko razlikuje od onoga pre više od jednog veka.
U tumačenju ovog civilizacijskog momenta čini se da su ekonomisti privilegovani u odnosu na intelektualce iz drugih sfera. Ekonomija je, suprotno opštem shvatanju, ekstremno sofisticirana nauka, jedan vrlo dinamičan sistem prirodnih i društvenih nauka koje intenzivno međusobno interaguju, te zato izuzetno zahtevna za studiranje i naučnu analizu. Pored svih veština koje su neophodne za bavljenje ekonomijom, ona zahteva posebnu intuitivnost i, kako je pisao čuveni klasični ekonomista Maršal, poseban, gotovo umetnički senzibilitet istraživača.
Veoma malo je ekonomista profesionalaca, ali su zato pitanja koja postavljaju od civilizacijskog značaja. Jedan od najuticajnijih ekonomista današnjice američki nobelovac Džozef Stiglic, bivši prvi ekonomista Svetske banke, u fokus stavlja problem nejednakosti unutar i između zemalja. Virtuelno misionareći planetom, profesor Stiglic upozorava da će te nejednakosti postati još veće i globalni sistem neodrživ, ukoliko se razvijene zemlje fokusiraju samo na sopstveni oporavak od posledica pandemije. Takvi trendovi su, na žalost, očekivani jer će, na primer, američka administracija najpre da se pozabavi istorijski najvišom stopom nezaposlenosti u SAD još od Velike depresije. Analizirajući zvanične podatke, drugi vodeći američki ekonomista nobelovac Pol Krugman, koji se bavi makroekonomskim pitanjima, čak sumnja u validnost tih podataka. Profesor Nurijel Rubini, poznat kao doktor Sudnji dan jer je gotovo perfektno predvideo finansijsku krizu 2008.godine, vrlo je pesimističan u pogledu razvoja odnosa između globalnih sila, sluteći čak i na vrlo bliski „topli“ kontakt između njih.
Sve ovo i mnogo drugih egzaktnih činjenica jedan ekonomista profesionalac ima prilike da analizira sa naučnog aspekta. To jeste privilegija jednog intelektualca, ali i njegov usud. Naime, kako je govorila moja velika profesorka Radmila Stojanović, za koju sam siguran da je najveći srpski ekonomista ikada, a verovatno jedna od najboljih i u bivšoj državi – ekonomija odnosno ekonomski sistem je podsistem velikog društvenog sistema i podređen političkom sistemu. Taj sistemski odnosno kibernetski pristup u ekonomskoj nauci je genijalna ideja, a kao i većina drugih genijalnih ideja vrlo jednostavna. Taj pristup je profesorka uvodila sredinom 1960-ih godina prošlog veka što sam imao veliku sreću da slušam i na redovnim i na poslediplomskim studijama, ali taj sistemski pristup nije prihvaćen i nije zaživeo. Globalno, ekonomska nauka je 1970-ih i 1980-ih godina krenula stranputicom. Takvo je stanje i u našim ekonomskim školama; za srednjoškolsko obrazovanje znam iz iskustva.
Da zaključim: pandemijska kriza je izazvala takve promene da se čini da ni ekonomska nauka nije u stanju da nasluti kuda će globalni ekonomski sistem krenuti „posle“ pandemije. Ta totalna dezorijentisanost ekonomije nije rezultat činjenice da je krizu izazvao egzogeni udar jer ekonomska nauka poznaje i takve vrste teorijskih modela. Jedino što je u ovom trenutku sigurno jeste da pandemijska odnosno ekonomska kriza koja sledi u ovom ili onom obliku suštinski neće imati nikakvih sličnosti sa prethodnim velikim krizama, pa ni sa onom iz 2008. koja je, po mnogima, označila kraj jedne ekonomske ere u civilizacijskom smislu. Ekonomisti profesionalci ne očekuju da im političari pišu sa molbom za savet – jer, šta bi mogli da im savetuju što već nisu učinili?
Da li je ekonomska nauka passé?