Do pre neku godinu termini „gejmifikacija” i „učenje kroz igru” nisu mi bili baš omiljeni. Razlog tome je prilično jednostavan. Postoji gomila loših igara koje imaju oznaku STEM ili učenja na sebi. Uglavnom su to kvizovi. Gotovo je nemoguće pronaći igru koja bi zadovoljila dva osnovna kriterijuma dobre igre u nastavi, a to su da bude zabavna i da se može nešto naučiti iz nje.
Nastavnici su već godinama pod pritiskom da u 45 minuta, dva do tri puta nedeljno, ispitaju i ocene učenike (minimum dva usmena), ispredaju gomilu lekcija (a sve po ishodima i standardima), organizuju neku aktivnost (projektna nastava ne sme stati) i da ne nabrajam dalje, verovatno i sami znate šta se sve traži od vas.
I onda slobodno možemo postaviti pitanje imamo li mi vremena za neku igru koja nas ne bi vodila bliže cilju, u ovom slučaju savlađivanju gradiva? Dakle, da li postoje igre koje bi se u potpunosti uklopile u naš predmet i kroz koje bi učenici učili na jedan drugi „netradicionalan” način.
Moj odgovor je ne. Za sada još uvek tražim ovakvu igru i ne odustajem.
Ali odgovorno tvrdim da nećemo izgubiti mnogo ako neki čas bude posvećen ovako nečem. Programi jesu preobimni, traže previše od edukatora, ali nekad se možemo i moramo opustiti. Nije strašno ako izgubimo jedan ili više časova, ako smanjimo onaj edukativni deo na račun zabavnog. Nadokandićemo to, a usput ćemo i naučiti nešto, što možda nije baš propisano ishodima, ali je u svakom sličaju korisno.
U narednih par pasusa predstaviću tri svoje omiljene igre i zašto ih treba koristiti u učionici.
Krenimo redom.
Terraforming Mars (FryxGames)
Ne postoji bolja igra koja vas može inspirisati da mislite o budućnosti. Uključuje u sebi elemente ekonomije i strateškog planiranja, kao i upoznavanje sa novim tehnologijama budućnosti, a sve sa ciljem jednog velikog naučnog poduhvata koji od igrača zahteva da od Marsa napravi planetu na kojoj možemo živeti.
(izvor https://en.wikipedia.org/wiki/Terraforming_Mars_(board_game) )
Šta možemo naučiti: Od ekonomije i raspolaganje prihodima i resursima, do mog omiljenog dela, golicanja mašte, u cilju zamišljanja budućnosti.
Nedostaci: Igra zna da potraje mnogo duže od 45 minuta. Postoji i takozvana brza verzija, koja se igra u određenom broju poteza, ali nekako mi je zabavnija duža. Možete zapamtiti gde ste stali pa nastaviti sledeći put, ili potražiti kompujtersku verziju igre, koja je dosta brža.
Kako bi trebao da izgleda čas: Obavezno sa diskusijom o tome kako mi zamišljamo budućnost. Ova igra me je inspirisala za jedan moj projekat sa učenicima baš na temu kolonizacije planeta.
Dr Eureka (Blue orange)
Ni sam nisam verovao da će se mojim učenicima (inače maturantima gimnazije) toliko svideti Dr Eureka da će doći petkom popodne do škole kako bi mogli da nastave da je igraju. Deluje jednosatvno, imate 3 epruvete sa 6 kuglica (dve crvene, dve ljubičaste i dve zelene), i na vama je da ih prebacujete sve dok ne dobijete kombinaciju kao na kartici, a tada dobijate drugu karticu. Jednostavno, ali i zarazno.
Šta možemo naučiti: Fenomenalna igra koja zahteva i koordinaciju pokreta i logičko razmišljane. Idealna za mlađe razrede.
Nedostaci: Ovo je više igra za razvoj veština nego za učenje, ali oprostićemo joj.
Kako bi trebao da izgleda čas: Samo ih pustite da se sami organizuju.
Jenga (Leslie Scott)
Možda i najpoznatija igra od svih spomenutih do sada. Gomila pločica poređanih u obliku tornja, a cilj je premestiti ih na vrh. Jenga je prisutna od 1983 i ne gubi na popularnosti.
Šta možemo naučiti: Ja obično koristim ovu igru kada predajem o ravnoteži. Mada bi mogla da se iskoristi i za lekciju o trenju.
Nedostaci: Voleo bih da nađem verziju igre koja bi bila kompleksnija u smislu nauke, a manje u smislu veština i spretnosti.
Kako bi trebao da izgleda čas: Naterajte učenike da samo zaključe kada je toranj stabilan; Kada je moguće izvući pločicu, a kada ne; Koje sve sile imaju udela u procesu izvlačenja pločice; Da li bi se nešto promenilo ako bismo pločice izvlačili brzo, umesto sporo?
Priznajem da još uvek čekam onu idealnu edukativnu igru, a da nije u pitanju kviz poput Hembizike, čiji sam autor. Za kraj bih spomenuo još nekoliko igara koje bih voleo da imam u svojoj kolekciji, i koje bi, uz određene izmene, bile odlične za časove učenja i opuštanja.
Wingspan (Stonemaier Games) predivna igra sa pticama. Ako ikada naprave verziju sa pticama iz naših krajeva biće savršena za časove biologije.
Dixit (Libellud) neopsivo dobra igra naročito za časove jezika (srpskog, ali i stranog) jer se od igrača zahteva da opiše svoju kartu kroz neku asocijaciju, dok ostali igrači pokušavaju da pogode.
Pandemic (Z-Man Games) Volim ovu igru jer svi igrači igraju zajedno kao tim. Svaki igrač dobija lik koji ima svoje jedinstvene sposobnosti, a ako želite da pobedite, moraćete da uigrano odlučujete o svakom koraku.
Ovo su samo neke od već postojećih igara , koje možete koristiti u učionci. Dizajniranje društvene igre nije lak proces, ma koliko god se činio jednostavnim. Mi, edukatori, još uvek čekamo onu najbolju.