Putovanje vozom i edukacija se nastavljaju na relaciji Novi Sad – Odžaci- Novi Sad. Ideja za edukaciju u vozu nastala je jako davno, a dobijanjem nagrade za Najboljeg edukatora Srbije nastala je mogućnost da se ona ostvari.
Naše pustolovine hvatanja pejzaža nastavile su se i 13. maja sa polaskom voza sa perona iz Novog Sada u Odžake. Ovaj put, čas u vozu imalo je odeljenje VII-3 iz OŠ ,,Petefi Šandor“ iz Novog Sada.
Tokom jednočasovne vožnje nastava je održana iz likovne umetnosti i kulture sa radionicom profesionalne orijentacije koju je vodila pedagog škole Elvira Stevanović. Temu radionice smo odabrali kao korelaciju zato što mnogo učenika nikada do ovog projekta nije putovao vozom te nisu upoznati sa profesijama koje su pristune u radu železnice. Takođe, jedan od ciljeva ovog projekta je i popularizacija železnice, i zato smo se usmerile na edukaciju učenika o mogućnostima profesije u ovoj oblasti.
Učenici su pre časa imali prilike da preko Google učionice u vidu prezentacije i video tutorijala dobiju nastavni sadržaj o primeni nove likovne tehnike, suvog pastela koja se izučavala na tom času. Odeljenje je, kao i prethodni put, bilo podeljeno u dve grupe A i B grupu kao i u školi.A grupa je bila smeštena u prvi deo voza dok je B grupa bila u zadnjem delu voza. Pri polasku A grupa je imala radionicu sa pedagogom a B grupa je crtala pejsaže sa nastavnicom likovnog.
Čas likovnog je počeo sa deljenjem materijala i davanjem smernice za rad. Učenici su prvo fotografisali pejzaže koji su videli iz voza i zatim su sa snimaka crtali pastelima.
Atmosfera je bila radna i svi su zainteresovano beležili doživljeni prostor okoline. Na motivisanost je uticao i dug period izolacije i onlajn način rada jer posle dugog perioda deca su mogli da upoređuju svoja nastala dela sa ostalima, a to nisu mogla dok su radili sami od kuće!
Na čas u voz ponela sam sa sobom sliku Dimitrija Kolarevića sa nazivom „Posle oluje“. To je ulje na platno koja je služila baš taj dan za motivaciju. Taj dan je bio oblačan i pre putovanja je pala kiša. Inspirisana time, odlučila sam da ponesem sa sobom sliku. Tokom ovog časa svojim učenicima sam pričala o impresionistima koji su u to doba voleli da izlaze iz svog ateljea i da su redovno stvarali nasred polja i livada. Ono što ih je motivisalo je da taj trenutačni doživljalj okoline zabeleže na svojim radovima sa onim tonovima koji bi odgovarali i zakonitostima vazdušne perspektive.Tokom rada sam vršila individualnu korekciju i na taj način usmeravala učenike da na što bolji način predstave željeni motiv. Primetila sam da su čak i oni učenici koji su ranije u školi bili demotivisani za rad, sada se sa istom merom trude kao i ostali.
Raspoloživo vreme od sat vremena putovanja je bilo dovoljno da urade zanimljive radove.Sporiji učenici su bili malo nezadovoljni što nisu stigli da urade crteže do kraja ali su bili zadovoljni što su opet crtali uživo.
Dok je trajao čas likovnog, u drugom delu voza je pedagog vodila zanimljivu radionicu profesionalne orijentacije. Učenici su sa punom pažnjom pratili i učestvovali u realizaciji.
U Odžacima smo imali kratku pauzu.Kada smo se vraćali, grupe su se rotirale.
Posle realizacije nastave prosledila sam svojim učenicima malu anketu učenicima koji su učesvovali u projektu i veliki broj učenika je istakao da im je ovo interesantan način učenja, druženja sa svojim vršnjacima i da su zbog vožnje vozom imali priliku da posete predele svoje zemlje do kojih ne bi otišli da nisu putovali vozom.
Nastaviće se…