info@zivojinmisic.rs
Biljana vodi savremenu nastavu u kojoj se prepliću nauka i nastava. Na svom putu otkrića učenici daju ideje, sarađuju i stvaraju rešenja. Ona je uvek u blizini svojih đaka, uživo ili onlajn, pruža im detaljna uputstva, usmerava, ukazuje na moguće izvore i suštinu problema do kojih učenici dolaze samostalnim ili kooperativnim radom.Insistira na povezivanju sa prirodom i sticanju praktičnih veština u očuvanju prirode i jačanju lične odgovornosti.
Svoju kreativnost ispoljava i u projektima koje organizuje zajedno sa svojim učenicima, koji su doprineli velikom ugledu škole, kao i grada Čačka. Autor je međunarodnog istraživačkog projekta Awakening / European Schools for a Living Planet – ESFALP V (WWF i ERSTE fondacija, Austrija, 2012/13.g.) čime je škola stekla zvanje Evropska škola za živu planetu. Učestvuje u međunarodnom projektu BeNatur (2014.g.) i mnogim drugim projektima. Zajedno sa svojim bivšim učenicima i nekoliko prijatelja osniva Društvo ljubitelja prirode i ptica Sove na oprezu, 2015.g. koje realizuje brojne ekološke akcije na prostoru čačanske opštine.
Stalno osavremenjuje svoja znanja i veštine u cilju zanimljivijeg pristupa nastavi. Autor je bloga za učenike Bioteme, sajta sa interaktivnim materijalima i Jutjub-kanala za učenike Bioteme.
Recenzent je udžbenika Biologija za 5, 6, 7 i 8.razred OŠ (Bigz školstvo d.o.o. Beograd, 2017/18/19/20.g.) i Metodičkog priručnika za Biologiju 6.razred (Bigz školstvo d.o.o. Beograd, 2017.g.). Biljana realizuje ugledne časove koji uvek inspirišu kolege da i sami rade na sebi i usavršavaju se. Dobitnica je druge nagrade za rad iz oblasti prirodnih nauka Digitalni čas (Zbornik radova 2019/20.g.); ima više objavljenih radova (ZUOV-Digitalna učionica, 2019.g; Digitalni čas, 2018/19.g.); priznanja za sve nivoe takmičenja; učešća u različitim humanitarnim (Osmeh na dar…) i drugim aktivnostima. U postupku je za sticanje zvanja pedagoški savetnik – Školska uprava Čačak (2019.g).
Još dok je bio mali, otac mu je zamerio da je „kratkog daha“, odnosno da vrlo brzo gubi interesovanje za jedan posao. Kasnije, Dejan je ovu manu pretvorio u prednost i uvek se trudio da mu interesovanja budu raznovrsna, pa otuda i vrlo „šaroliko“ obrazovanje. Završio je srednju Pedagošku školu, potom Biološki fakultet u Beogradu, magistrirao je na Hemijskom fakultetu i specijalizirao Ekološko pravo na Pravnom. I poslovi koje radi su raznovrsni, kao i projekti koji nisu uvek imali veze sa biologijom.
Učestvovao je u većem broju državnih i međunarodnih projekata i neki od njih su: eTwinning: „Intercultural dialogue through fairy tales, drama and art“, u kome je učestvovalo 33 evropske zemlje, „Microglobalscope“, The Science House Foundation, SAD, „Greenwave“, Xwer for Discover Science, Francuska, Projekat o olimpijskim i paraolimpijskim igrama, sa školom iz Velike Britanije, pod pokroviteljstvom Britanskog saveta i u okviru globalnog projekta Global Gateway, „Dream do: The Red book of Miljakovac forest“, Nacionalni odbor za obrazovanje u Finskoj, „Drugačiji ili isti – zajedno činimo celinu“, Erazmus – projekat EU. Dejan je bio i član tima u Srbiji koji je koordinisao „Open Discovery space“, evropski projekat 52 organizacije iz 25 država.
U sve ove projekte su bili uključeni đaci i njihovi zadaci su bili usmereni ka tome da primenjuju naučeno, razvijaju i vrednuju kreativne ideje i ostvare komunikaciju sa vršnjacima iz drugih zemalja. Dejan ima zvanje samostalnog pedagoškog savetnika, a spoljni je saradnik Ministarstva prosvete i oba zavoda. Saradnik je raznih projekata ovih institucija koji su u vezi sa standardima, zadacima za malu i veliku maturu, a od ove godine i koordinator za naučnu pismenost pri PISA testiranju. Osam godina je radio kao pomoćnik direktora, predavač je po pozivu regionalnih centara u Nišu i Kruševcu i autor je udžbenika biologije za sve razrede izdavačke kuće Bigz.
Rođena je u Beogradu 1978. godine. U školi je bila član skoro svih mogućih sekcija, od matematike i hemije, do hora i dramske. Bavila se muzikom, plesom, glumom, bila i radio voditelj. Zato joj je bilo teško da se odluči koju srednju školu da upiše a još teže koji fakultet.
Završila prirodni smer Prve beogradske gimnazije. Diplomirala je istoriju umetnosti 2003. godine. Doktorsku disertaciju „Interpretacija starih slika novim medijima u nastavi istorije umetnosti i likovne kulture“ odbranila je 2018. godine. Najdivnija stvar je to što je napravila naučni rad od igranja sa svojim đacima.
Od 2002. godine radi kao nastavnik istorije umetnosti u školi za mašinstvo i umetničke zanate „Tehnoart Beograd“. Pored toga, bavi se istraživačkim i teorijskim radom u oblasti metodike nastave likovne kulture. Sa kolegama je osmislila i izvodi dva akreditovana seminara za stručno usavršavanje nastavnika.
Tokom doktorskih studija radila je kao saradnik u nastavi na predmetu Metodika nastave umetničkih predmeta na osnovnim i master studijama. I dalje radi kao nastavnik-mentor
studentima master programa za obrazovanje nastavnika.
Saradnik je Centra za muzeologiju i heritologiju i Centra za obrazovanje nastavnika Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Član je Laboratorije obrazovnih strategija (EduLab) Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Od 2005. angažovana je u ciklusima kao član tima za likovnu kulturu u projektu Razvijanje obrazovnih standarda za kraj osnovnog obrazovanja. Izvela je veliki broj obrazovnih radionica sa decom svih uzrasta u mnogim institucijama kulture.
Najviše je sarađivala sa Dečjim kulturnim centrom Beograd, u kome je i sama odrastala i razvila mnoga svoja interesovanja. Radila je kratko u aukcijskoj kući i bila sekretar filmskog festivala. Kroz svoje odrastanje želela je da bude učiteljica, astronaut, detektiv, psiholog, glumica. Sada kada pogleda na sve te želje, skoro sve su joj se ostvarile. Kada je postala nastavnik u srednjoj školi, nije ni slutila da će biti sve to.
Radi kao profesor likovne kulture u O Š „Petefi Šandor“ u Novom Sadu.
Za 33 godine radnog staža je težila da kod svojih učenika probudi znatiželju i ljubav prema likovnim i primenjenim granama umetnosti i van uobičajenih časova kroz razne aktivnosti kao što tu osam
Međunaronih likovnih kolonija koji su svojim aktivnostima imali za cilj : da promovišu likovnu kulturu i školu, motivišu talentovane učenike i istaknute likovne pedagoge, da stvaraju saradnju među školama , mentorima kako u okviru države i van nje, da podstiču na stvaralački rad, estetski doprinosi izgledu škole .Realizacijama izložbi nastalih radova u galeriji „Most“ promoviše dečije stvaralaštvo u gradu široj javnosti, spaja likovne umetnike sa učenicima i roditeljima ( „ Dečiji likovni izraz kao motivacija za stvaranje umetničkog dela“..)
Za vreme pandemije suočena sa nedostatkom likovnog materijala za realizaciju radova, sa novom vrstom komunikacije sa učenicima preko Google clasroom platforme, odlučuje se da uz pažljivo odabranih multimedisjkih sadržaja i raznim metodama motiviše, podstiče svoje učenike za rad u specifičnoj situaciji „Ostani kući“.Najviše se služila metodom likovnog scenarija.Predlagala svojim učenicima materijale za koje je smatrala da su najadekvatniji za učenike i određeni likovni problem, sama osmišljavala prezentacije, odabirala aplikacije, muziku, sve što je potrebno kako bi svojim učenicima pružila zabavnu likovnu igru, moralnu podršku i beg od stvarnosti za vreme trajanja policijskog časa. Da bi održala motivisanost kod svojih učenika svaki dan je promovisala njihove radove preko Facebook društvene mreže a njih izveštavala o pozitivnim komentarima na Google učionicama.
Za vreme pandemije je svojim učenicima učestvovala na onilajn međunarodnoj kiparskoj koloniji u Sloveniji.Dok su škole bile zatvorene u svom ateljeu je spremala svoje učenike a rezultat je osvojena prva nagrada.Ostvarila je i međunarodnu saradnju i sa školom iz Slovačke.
Ako želimo da podučavamo, moramo biti spremni da i sami učimo je maksima kojom se rukovodi u svom poslu. Smatra da škola mora biti mesto gde učenici stiču funkcionalno znanje koje je praćeno usvajanjem i razvijanjem veština poput kritičkog promišljanja, rešavanja problema, kreativnosti, preduzetništva i digitalnih kompetencija.
Posebno polje interesovanja mu je obrazovna digitalna tehnologija i njena primena u nastavi. Veliki je pobornik i jedan je od pionira upotrebe mobilnih aplikacija i mobilnih telefona kao nastavnog sredstva.
Rad u maloj, seoskoj školi za njega je dodatni izazov i motivacija da i učenicima sa specifičnim vaspitno-obrazovnim potrebama koji žive u ruralnom, planinskim području prikaže benefite savremenih tehnologija i da im na taj način približi svet. Velika je podrška kolegama u usvajanju i primeni savremenih obrazovnih tehnologija.
Na svom blogu deli svoja zapažanja o obrazovanju, ali i interaktivna vežbanja za učenje engelskog jezika. Njegov digitalni čas uvršten je u nacionalni Zbornik radova za školsku 2018/2019.
Učesnik je i inicijator brojnih vannastavnih aktivnosti u školi, među kojima se ističu „Dečji obrazovno-istraživački kamp u prirodi“ i „Kreativna stvaraonica“ u okviru koje je sa učenicima snimao kratke obrazovne filmove i autorske pesme.
Marjan je autor nekoliko akreditovanih programa stručnog usavršavanja. Član je nacionalnog tima voditelja ZUOV-a, ambasador projekta „2000 digitalnih učionica“, član tima digitalnih mentora Nacionalnog obrazovnog portala, kao i master-trener British Council-a u projektu „Škole za 21. vek“. Bio je izlagač i predavač na nekoliko nacionalnih i medjunarodnih stručnih konferencija. Koautor je stručnog rada „Multifunkcionalna osnovna škola – od ideje do prakse“.
Posebno se bavi izučavanjem kulturno-istorijskog nasleđa svog rodnog kraja. Piše poeziju, prozu i strip kritiku. Živi u Nišu sa svojom porodicom.
Ključne reči koje definišu njegov rad su individualizacija i inovacija. Veruje da fokus nastavnika ne treba da bude (samo) na tome da pruži znanje, već na tome da u učeniku razvije potrebu za stalnim učenjem i usavršavanjem, samosvest i empatiju. U tom smislu, trudi se da svakom učeniku bude mentor u veštinama učenja i vodič kroz sadržaje. Cilj nastavnika u 21. veku, i Milanova lična misija je učenik koji veruje u sebe, razume društvo u kome se nalazi i shvata učenje i lični razvoj kao najplemenitiji način da pozitivno utiče na svoj razvoj i razvoj svoje zajednice.
Zalaže se za inovacije u obrazovanju.
Autor je mobilne igre Vučilo – Dolina magičnih reči, besplatnog edukativnog softvera za učenje i uvežbavanje pravopisa srpskog jezika.
Programski je direktor Unbox haba inovativnih edukacija i vođa programa Youth Innovation Center koji se bavi karijernim vođenjem i mentorstvom srednjoškolaca.
Koautor je Priručnika za projektnu nastavu i nastavu na daljinu kao i video podkasta Znanje da ne baguje za podršku inovativnim nastavnicima.
Veruje u to da je znanje i obrazovanje zajedničko dobro koje mora biti jednako dostupno svima.
Osnivač je nevladine organizacije Nauči me koja ima misiju da kreira moderne edukacije koje stvaraju inovativne i odgovorne pojedince digitalnog društva.
Autor je i koordinator filma i projekta javnog zastupanja Heroji uče drugačije koji se zalaže za prava na jednake obrazovne prilike dece sa disleksijom.
Podučava i podstiče na razvoj veština 21. veka.
Organizator je konferencije Digitalna humanistika, sa timom organizacije „Nauči me“ i Filološkim fakultetom.
Alumnista je Fulbrajtovog programa razmene inovativnih nastavnika koji se bave medijskom pismenošću i upotrebom digitalnih alata u nastavi.
Sertifikovan je kao mentor i trener medijske pismenosti u programima DW akademije i IREX-a.
Nevena Perić se zalaže za modernizaciju nastavnog procesa, otvaranje škole prema resursima lokalne sredine, uvođenje informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavu, razvoju kritičkog mišljenja. Trudi se da proširi granice škole i učenicima otkrije različite izvore znanja, da ih nauči da razmišljaju i da ih osposobi da samostalno uče. Inicira, organizuje i realizuje učešće učenika u različitim projektima i manifestacijama („Noć istraživača“, „Festival nauke“, „Onlajn nedelja“, „Evropska nedelja programiranja“, „Svetska nedelja svemira“), sarađuje sa raznim institucijama: Muzej u Smederevu, Narodna biblioteka, Naučni klub u Regionalnom centru u Smederevu i slično. Posebnu pažnju posvećuje razvijanju naučne pismenosti i digitalnih kompetencija učenika. Izuzetno ceni odgovornost, pravednost i kreativnost i trudi se da te osobine razvije kod učenika. Smatra da je podjednako važno podstaknuti nadarene da razvijaju svoje potencijale kao i podržati one kojima je potrebna pomoć u učenju.
Aktivan je član Saveza učitelja Republike Srbije, trenutno član Nadzornog odbora, u okviru koga je realizator mnogih segmenata stručnog usavršavanja. Koautor je dodatnog nastavnog sredstva „Digitalni svet 1“, Priručnika za učitelje za projektnu nastavu za 1. 2. 3. razred, Učiteljske sveske i priručnika za realizaciju nastave u ambijentu muzeja „Zavičajna škola nasleđa“. Potpisuje autorstvo akreditovanih programa stručnog usavršavanja iz oblasti: inkluzivnog obrazovanja, vrednovanja postignuća učenika, mentorstva pripravnicima, digitalnih kompetencija i dr. Realizator je brojnih obuka za koje su je angažovali donosioci odluka MPNTR i ZUOV-a, kao i obuka čiji je autor. Učestvovala je u radu konferencija i stručnih skupova nacionalnog i međunarodnog karaktera kao izlagač i autor stručnih radova. Njeni stručni radovi i primeri dobre prakse objavljeni su u različitim publikacijama, a neki su i nagrađeni („Digitalni čas“, „Digitalna riznica znanja“). Veruje da je praćenje savremenih tendencija u obrazovanju i razmena znanja siguran put ka unapređivanju profesionalnih i ličnih kompetencija.
Predrag Starčević je učitelj koji generacijama uči decu kroz osmišljenu igru. Već tri decenije u svojim učenicima razvija emocijonalnu i socijalnu inteligenciju prilikom sticanja funkcionalnih znanja. Izvor njegove kreativnosti je ljubav prema deci i odraslim ljudima.
Pisac je i autor Bukvara za prvi razred OŠ. Osnivač je Dopunske škole na srpskom jeziku u Solunu, Katerini i Leptokarja, Grčka. U Nea Apoloniji, Grčka, je sedam meseci predavao i starao se o deci, koja su izbegla iz rata iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, gde je bio deo tima psihologa I psihijatara Grčke u istraživanju “Izmenjena psihologija deteta u ratu”. Prezentovao je svoja samostalna istraživanja iz oblasti psihologije, pedagogije, estetike, masmedija i metodika na kongresima, seminarima i stručnim skupovima. Međunarodni je trener za holocaust. Davao je svoja stručna mišljenja kroz recenzije i redakcije za 19 knjiga i udžbenika iz različitih nastavnih oblasti.
U radu sa svojim učenicima često realizuje psihološke radionice koristeći “Jezik ljubavi”. Radio je sa hiperaktivnom, autističnom i depresivnom decom, kao i sa mnoštvom nadarenih učenika. Bolesnoj deci je držao radionice na Dečjem odeljenju bolnice u Pančevu. Održao je i preko 500 sati grupnih psiholoških radionica sa odraslima, u raznim obrazovnim i drugim institucijama u Srbiji i inostranstvu. Ponosi se svojim javnim časovima ”Slavimo ljubav”, kojima prisustvuju zajedno i učenici svih bivših generacija.
Učitelj Predrag je humanista i dvodecenijski volonter u Crveom krstu Srbije. Životna misija učitelja Predraga je širenje ljubavi medju decom i odraslima, u svom okruženju, a i preko granica. Upravo je to virtuozno materijalizovao na svojim časovima u vreme korone. Dobitnik je petnaestak nagrada i visokih priznanja u Srbiji i Grčkoj, među kojim je i Povelja “Pro Futuro” “za doprinose u oblasti unapredjenja interkulturalnog dijaloga i očuvanja vrednosti građanskog društva”, koje se dodeljuje na Dan pobede na fašizmom.
Nastavnica srpskog jezika i književnosti u Osnovnoj školi “Sveti Sava” u Kruševcu i voditelj dramske sekcije škole, kao i umetničke inicijative “Kulturociklin”, koji godinama beleže značajne rezultate na republičkim i međunarodnim smotrama. Kroz autorske projekte i radionice sa svojim đacima bavi se društveno-angažovanom tematikom – problematikom nasilja, kulture, školskog sistema, odgovornosti, slobode, a poslednjim projektom “Kulturociklin 2 metra” problematizovani su uticaji pandemijske krize na emocionalno i mentalno zdravlje dece i odraslih.
Smatra da je jedan od osnovnih zadataka nastave razvijanje kritičkog i kreativnog mišljenja dece i mladih i njihovo osnaživanje za preuzimanje inicijative u lokalnoj zajednici. Veruje u jačanje saradnje kako među nastavnicima i roditeljima, tako među različitim ustanovama i institucijama kao formiranja mreže za perspektivno odrastanje generacija. Kroz brojne projekte njeni učenici ostvarivali su saradnju sa kulturnim centrima, muzejima, formalnim i neformalnim umetničkim organizacijama, a projekat “Kulturociklin” otvorio je Međunarodnu konferenciju “Vaspitavati kulturom – Ka društvu u kom su vrednosti važne” 2019. u Ateljeu 212.
Trenutno je učesnik projekta “Deda Mraz nije otet” u organizaciji Assitej Srbija – Udruženja za razvoj pozorišta za decu i mlade, koji se bavi kreiranjem baze inspirativnih pozorišnih tekstova za rad u školama.
Njena vizija obrazovanja su motivisani, intelektualno radoznali i emotivno pismeni mladi koji kritički promišljaju i preuzimaju ulogu moderatora i kreatora društva razvijene kulturološke pismenosti i samosvesti.
Jako voli svoj posao, u njega ulaže posebnu energiju, ali i iz njega crpi energiju za nove ideje i aktivnosti. Voli da primenjuje neobične metode i eksperimentiše u nastavi. Među prvima u zemlji je koristila robote u nastavi nižih razreda i kroz projekte u svim predmetima redovne nastave implementirala programiranje i algoritamski način mišljenja. Veliki akcenat u svom radu je zasnivala na projektnoj nastavi i razvoju veština za 21. vek kod svojih učenika. Za svoj rad sa decom bila je jedna od 33 nastavnika u Evropi koja je osvojila jednu od Scientix nagrada tokom STEM Discovery Week 2018 i nagrađena kao jedna od 30 najaktivnijih u Evropi tokom Evropske nedelje programiranja 2018.
Veliki je promoter celoživotnog učenja, upotrebe digitalnih alata, STEM koncepta i potrebe za stimulacijom intelektualnog razvoja. Učestvovala je kao predavač na mnogim konferencijama i tribinama za prosvetne radnike i održala veliki broj radionica za kolege i decu o programiranju i upotrebi robota u nastavi, kao i o važnosti stimulacije intelektualnog razvoja. Autor je obuke stručnog usavršavanja za nastavnike „Učiti je lako, jer znaš kako“, stručnih skupova Stimulacija intelektualnog razvoja u okviru Dana inteligencije, kao i deo organizacionog tima međunarodnih Konferencija o darovitosti koju organizuje Mensa Srbije.
Kao roditelj deteta sa posebnim potrebama bavi se volonterskim radom na inkluzivnim radionicama u udruženjima dece sa invaliditetom, a posebno je angažovana u Udruženju Mensa Srbije, gde je osnivač i koordinator UčenIQ koji se bavi radom sa decom, nastavnicima i roditeljima. Autor je programa edukacije za decu „Od crtanja do programiranja“ podržanog od Mense Srbije, velikog edukativnog projekata „Dan inteligencije“ i inkluzivnog projekta „Upoznaj mog robota- uči veselo“. Takođe Tanja je deo tima Erasmus+ projekta „Teachers for Gifted“ Mense Srbije.
Više o Tanjinom radu možete se upoznati na blogovima Tanjina učionica i UčenIQ.
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Sekulić
Aleksandar Stevanović
Biljana Popović
Borko Petrović
Danijela Rakić
Dijana Malidža
Dragana Milićević
Dušan Blagojević
Dušica Marković
Goran Jovišić
Gordana Janevska
Gordana Petrović
Ivana Kovačević
Jelena Babić
Lidija Videnović
Ljiljana Lazarević,
Lucija Tasić
Marija Bastić
Marijana Kolarić
Marinko Petković
Milica Andonović
Mladen Šljivović
Slađana Trajković
Slavica Gomilanović
Suzana Veljković
Tatjana Marković Topalović
Tatjana Romanov
Verica Lukić
Vesela Mačkić
Violeta Miletić
Zoran Ilić
Zvonimirka Jovičić
Dragica Pavlović Babić je, kao istraživač, zaposlena na Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a kao predavač na Odeljenju za psihologiju gde drži nastavu na dodiplomskim i master kursevima iz psihologije obrazovanja, na akademskom master programu Obrazovne politike Univerziteta u Beogradu, i na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Konsultant je Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i član ekspertskih grupa koje angažuje Ministarstvo za razvijanje pojedinih aspekata u oblasti sistema obrazovanja.
Olga Nikolić završila je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Radila je u dnevnom listu Borba, NON-u, omladinskim novinama, dnevnim listovima Naša Borba i Glas. Poslednjih 13 godina radi u Prosvetnom pregledu kao novinar-urednik, danas kao glodur, glavni i odgovorni urednik. Više od tri decenije prati procese u obrazovanju na svim nivoima, i ogranizator je, moderator i učesnik mnogih okruglih stolova na temu obrazovanja. Pedagoški pokret Srbije dodelio joj je godišnju nagradu za vrhunska ostvarenja „Vasa Pelagić“ 2005. godine.
Sanja Todorčev
Jasna Petrović
Snežana Vićentić
Bojana Kostelac
Bio je polaznik prvih programa Istraživačke stanice Petnica, učesnik istraživačkih akcija i stipendista SANU i Republičkog fonda za talente. U oktobru 1986. dobio je Oktobarsku nagradu Grada Beograda za najbolji srednjoškolski istraživački rad. Diplomirao je teorijsku fiziku na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Prvih desetak godina je radio u Petnici, a kasnije je, do dolaska na funkciju ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u aprilu 2014, radio u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Danas je zaposlen na fakultetu FEFA i predaje nauku o podacima.
Od 1982. bio je direktor Naučnog centra Petnica u Srbiji, čiji je jedan od osnivača. Naučni centar Petnica je nevladina, neprofitna i nezavisna obrazovna institucija osnovana da pomogne i podrži mlade ljude koji pokazuju izuzetan interes za nauku izvan školskih programa.Prioritetni cilj obrazovnih aktivnosti u Petnici nije proširivanje faktografskog znanja, već unapređivanje racionalnog i logičkog mišljenja, sposobnosti uočavanja i rešavanja problema, planiranja, zaključivanja, pronalaženja kvalitetnih izvora informacija, procesa zaključivanja itd.