info@zivojinmisic.rs
U školi se trudi da učenici što više spoznaju na samom času i da ih nauči da samostalno uče i istražuju. Organizuje interno školsko takmičenje „Pitanje nedelje“ koje ima za cilj da učenici, tragajući za tačnim odgovorima, nauče da koriste relevantne izvore znanja na internetu. Organizuje i sarađuje sa kolegama u različitim aktivnostima usmerenim ka popularizaciji nauke, kao što su Dan nauke i Darvinov dan.
Veruje da je rad na terenu, u prirodi, najbolji način da deca upoznaju i zavole prirodu i biologiju.
Više godina osmišljava i realizuje projekte sa kolegama iz organizacije „Zrenjaninska grupa nastavnika prirodnih nauka“. Učenici su tokom rada na projektima imali priliku da upoznaju biljni svet gradskih parkova, nauče zašto je važno očuvati biodiverzitet, zajedničkim radom naprave hotele za insekte, hranilice za ptice, mapiraju invazivne biljne vrste u okolini grada, učestvuju u izradi informativnih plakata i javnom prezentovanju svoga rada. U projekte uključuje učenike iz svoje škole, ali i drugih gradskih i seoskih škola, a oni, kao vršnjački edukatori, prenose stečena znanja svojim drugarima.
Više godina bila je koorganizator i voditelj aktivnosti na kampu „Letnja škola prirode Palić“ gde su učenici multidisciplinarnim pristupom proučavali prirodu i prirodne pojave.
U projektu „Schools for a Living Planet“ WWF Austrija učenici su naučili da izračunaju svoj ekološki otisak i istraživali trsku kao građevinski materijal i njene izolacione mogućnosti. Tom prilikom su se oprobali u najtežoj žetvi – zimskom košenju trske.
Recenzent je udžbenika Biologija i koautor Radne sveske iz biologije za 5, 6, 7. i 8. razred OŠ (BIGZ školstvo). Autor je stone igre „Stranci među nama“ kroz koju učenici saznaju na koji način invazivne vrste potiskuju autohtone. Instruktor je „Aktivne nastave“ i stekla je zvanje pedagoškog savetnika.
Daniela Ćuk, rođena 12.9.1981. godine. Osnovno i srednje obrazovanje završila je u Bečeju, kombinujući nastavu na srpskom i mađarskom nastavnom jeziku. Godinu dana provela je i u Sentešu, u Mađarskoj, u specijalnom engleskom odeljenju. Diplomirala je u Novom Sadu, na Filozofskom fakultetu, na odseku za Engleski jezik i književnost, a dodatne master studije iz oblasti psiholingvistike završila je na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Od 2005. godine radi kao profesor engleskog jezika u OŠ ,,Petefi Šandor“ u Bečeju. Kao koordinator Tima za školsko razvojno planiranje i Tima za razvoj školskog programa, godinama radi na unapređenju škole, a jedna od želja joj je da postane prosvetni savetnik. Koristi svaki trenutak za dodatni rad sa učenicima, iza čega stoje rezultati na svim nivoima raznih takmičenja. Idejni tvorac je i koordinator programa za razvoj talenata iz projekta ,,Jednosmenski rad“ koji je u velikoj meri doprineo unapređenju škole i njenom položaju u lokalnoj zajednici. Trenutno se bavi uvođenjem matične škole na mapu međunarodnih razmena, kako bi svojim učenicima proširila vidike.
Kao bivša reprezentativka Srbije u ženskom vaterpolu i školovani trener, godinama podučava učenike svoje škole plivanju, sa idejom da svi učenici izađu iz osnovne škole kao dobri plivači. Osmislila je, i sa nekoliko kolega volontera, realizovala projekat ,,Plivanje u školi“ 2013. godine, u okviru kojeg su sva deca iz grada uzrasta drugog i trećeg razreda dobila besplatnu obuku plivanja, u sklopu časova fizičkog vaspitanja. Jedan semestar provela je u Johanesburgu, radeći kao profesor vaterpola u dve srednje škole. Organizovala je i vodila kampove vaterpola na engleskom jeziku za decu iz Južnoafričke Republike. Prošle godine je oformila vaterpolo ekipu za devojčice u Bečeju, sa kojima ambiciozno radi svakog dana. Pomoćni je trener ženske vaterpolo reprezentacije uzrasta do 15 godina.
Majka je dve devojčice. Voli putovanja i uživa u pogledu na more i osvajanju planinskih vrhova.
Dalibor Todorović je nastavnik računarske grupe predmeta u odeljenju za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku u Gimnaziji „9.maj” u Nišu. U svojoj nastavničkoj praksi nastoji da razvija digitalne kompetencije učenika podsticanjem kritičkog mišljenja i sposobnosti analitičkog rešavanja problema kroz projektno orijentisanu nastavu upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija. Podučava učenike da ne budu konzumenti, već kreatori digitalnih sadržaja za šta su nagrađivani.
Institucionalno se zalaže za poboljšanje kvaliteta obrazovanja u okviru Pedagoškog društva informatičara Srbije. U okviru Radne grupe Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za redefinisanje informatičkih sadržaja radio je na reformi kurikuluma za informatiku i računarstvo. Na listi je ocenjivača rukopisa udžbenika.
Jedan je od Scientix ambasadora, naučne zajednice za unapređivanje STEM obrazovanja u Evropi. Ambasador je programa Erasmus+, kao i evropske mreže eTwinning za saradnju škola upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija na bezbedan način. U bazi je Evropske komisije eksperata-evaluatora Erasmus+ projektnih aplikacija. Član je Nacionalnog upravnog odbora Science of Stage Srbije. Bio je angažovan od strane Delegacije EU i Ministarstva kulture i informisanja kao ekspert za digitalnu pripremu smernica i izradu Priručnika za medijsku pismenost. Angažovan je kao sertifikovani konsultant/trener British Council-a na projektu „Škole za 21. vek” kao mentor i voditelj obuka za direktore i nastavnike, član stručnog žirija Coding Challenge takmičenja u programiranju i nacionalni koordinator klubova za programiranje.
Autor je nastavnih sadržaja za informatiku i računarstvo na portalu Petlja. Autor je i realizator akreditovanih seminara na temu primene digitalnih alata u nastavi. Voditelj je nacionalnih obuka ZUOV-a. Učesnik je, predavač, voditelj radionica i moderator na brojnim evropskim konferencijama o obrazovanju. Dobitnik je više nagrada i priznanja, među kojima i prve nagrade Evropske komisije „eSkills for Jobs 2016” u kategoriji za izvanrednost u razvijanju digitalnih veština kroz izuzetnost u upotrebi IKT-a u nastavi, inovativan način razvijanja digitalnih veština učenika i kros-kurikularni pristup u podučavanju digitalnih veština.
Rođen je 11. oktobra 1981. u Valjevu, gde je završio osnovnu školu i čuvenu Valjevsku gimnaziju (prirodno-matematički smer). Diplomirao je na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2006. na temi „Pivo kao nastavno sredstvo“. Prvo radno iskustvo mu je bilo u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji još na četvrtoj godini studija, a u Desetoj gimnaziji „Mihajlo Pupin“ je stalno zaposlen od 2008. godine. Nakon završenih studija, objavio je kao koautor tri naučna rada u međunarodnim časopisima iz oblasti Metodika nastave hemije, koji se i danas citiraju.
U Desetoj gimnaziji je osmislio školsku varijantu kviza Potera u kojoj su đaci takmičari, a nastavnici tragači. Uspostavio je tradiciju organizovanja humanitarnog vašara u kojoj svi učenici škole koriste svoja znanja, veštine, talente sa ciljem da se pomogne učeniku naše ili druge škole. Ostvario je saradnju i druženje između naših učenika i štićenika domova za decu bez roditeljskog staranja „Moše Pijade“ i „Drinka Pavlović“. Pokrenuo je akciju ozelenjavanja školskog dvorišta gde niče novi park. Zajedno sa učenicima je realizovao projekat „S Desetom u akciji“ tokom kojeg je opremljena kuća devojčici koja je živela u nehumanim uslovima. Sve ideje uglavnom poteknu od učenika. Najvećim uspehom smatra veliko interesovanje učenika da polažu prijemni iz hemije na fakultetima u zemlji i inostranstvu.
Od 2013. predaje hemiju na engleskom u bilingvalnim odeljenjima, a 2020. postaje KAS koordinator (CAS coordinator) u okviru programa međunarodne mature (IB).
Tokom pandemije snima 55 časova koji su emitovani na RTS-u. Pokreće i svoj YouTube kanal „Volim hemiju-tjub“ koji prate učenici i nastavnici širom Srbije i regiona, a za koji u junu 2020. dobija nagradu publike na konkursu „Hemija je u rukama nastavnika“. Kanal sadrži preko 300 video-časova i priloga (220000 pregleda i 12300 sati gledanja).
Lidija Pantić je rođena 13. oktobra 1964. godine u Ćupriji. Osnovnu školu i gimnaziju završila je kao odličan učenik. Studije francuskog jezika i književnosti, na Filološkom fakultetu u Beogradu, završila je 1989. godine. Prvo radno iskustvo stekla je u Francuskoj, u okviru programa au pair (boravak u francuskim porodicama uz čuvanje dece). Od 1989-1993. bila je zaposlena u Osnovnoj školi “13.oktobar“ u Ćupriji kao profesor francuskog jezika, a od 1993. godine do danas, karijeru je nastavila u OŠ „Đura Jakšić“ u Ćupriji. Radno iskustvo obogatila je radom na Radničkom univerzitetu, kao predavač.
U projektima lokalne samouprave participirala je kao prevodilac. Ostvarila se i u ulozi bibliotekara tokom nekoliko godina rada.
Tokom karijere razvijala je i profesionalne i ljudske kompetencije. Kroz brojne programe stručnog usavršavanja pronalazila je načine da unapredi nastavni proces, ali i da u svakodnevni školski život uvede atraktivne novine. Najznačajnija ostvarenja su: simulacija svakodnevnih situacija za učenje jezika u realnim ambijentima, realizacija projektne nastave i oglednih časova uz raznovrsnu korelaciju nastavnih predmeta, redovno učešće i postizanje značajnih rezultata učenika na takmičenjima, realizacija školskih manifestacija na francuskom jeziku. Kao koautor predstavila je realizovan školski projekat U društvu sa velikanima, na Pedagoškom fakultetu u Jagodini, 2016. godine u okviru Primera dobre prakse.
Organizator je tematskih dana, školskih priredbi. Ostvaruje se u ulogama koreografa, scenografa, trenera i koordinatora. Predsednik je Francuske sekcije Pomoravskog okruga i posvećeni promoter francuskog jezika.
Kao motivator, značajne rezultate ostvaruje u učešću učenika na festivalu Pomoravska frankofonija. Inicijator je i organizator seminara za profesore francuskog jezika.
Autor je projekta „Izgradimo mostove od Ćuprije do Romandije za decu dijaspore da nas ne zaborave“ posvećenog povezivanju i saradnji dece Srbije i dece iz dijaspore sa francuskog govornog područja.
Majka je dvojice sinova i baka jednog dečaka.
Inspiraciju pronalazi u harmoniji klasičnih melodija i pisanih reči.
Učenike uči da prepoznaju sebe i svoje potrebe, da samostalno rešavaju probleme, povezuju i primenjuju znanje i veštine u daljem obrazovanju i svakodnevnom životu, izgrađuju osećanja solidarnosti i sposobnosti za timski rad i neguju prijateljstva. Kroz naučne projekte i problemsku nastavu trudi se da podstiče razvijanje algoritamskog razmišljanja kod učenika i učini da prirodne nauke budu lakše u savladavanju i voljene, kao i njegov predmet. Diplomirao je elektrotehniku i računarstvo, a zatim i nastavio usavršavanje u oblastima računarskih nauka. Od 2007. godine, Predrag je autor brojnih besplatnih naučno-edukativnih radionica i mini priručnika za decu različitih uzrasta i studente iz oblasti IKT-a, računarstva, programiranja i multimedije. Jedan od najuspešnijih autorskih projekata je filmska sekcija „Posavci“ koja učenike usmerava na detaljnije razumevanje procesa stvaranja pokretnih slika i novih tehnologija koje prate ovu umetnost. Sa svojim učenicima je predstavljao našu zemlju i postigao zapažene rezultate na brojnim domaćim i svetskim takmičenjima. Njegov rad sa decom je postao prepoznatljiv široj javnosti kroz nekoliko projekata, ali i u okviru akcije časopisa Noizz „Čarobnjaci prosvete“. Usavršava se u oblastima razvijanja emocionalnih veština kod dece i njihove primene u redovnoj nastavi jer smatra da je uobičajena komunikacija potisnuta i da polako nestaje posredstvom digitalne komunikacije. Kod učenika razvija sposobnosti uvida u to kako se osećamo, da umemo da prepoznajemo osećanja i potrebe drugih, da uspešnije rešavamo konflikte, podstičemo stalno stvaralačko mišljenje i razvijamo empatiju. Škola je sigurna i voljena zona. Autor je projekta „P.I.U.S.“ gde sa svojim učenicima priprema sondu za put u stratosferu prikupljajući različite podatke.
Živi u Obrenovcu i radi kao nastavnik informatike i računarstva u OŠ „Posavski partizani“.
Predrag svakodnevno ohrabruje učenike da prihvataju promene, prepoznaju prave vrednosti u vreme kada se one slabo ističu i postanu bolji ljudi sebi i drugima, da budu najbolja moguća verzija sebe.
Olivera Todorović – rukovodilac Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu. Završila je Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, master matematike. Autor je i koautor udžbenika iz matematike, koautori realizator brojnih akreditovanih programa. Autor romana “Mjau Nadežda” i koautor scenarija dečje serije “Recept za igru”, RTS 2 (2009-2010.)
Dragica Pavlović Babić je, kao istraživač, zaposlena na Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a kao predavač na Odeljenju za psihologiju gde drži nastavu na dodiplomskim i master kursevima iz psihologije obrazovanja, na akademskom master programu Obrazovne politike Univerziteta u Beogradu, i na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Konsultant je Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i član ekspertskih grupa koje angažuje Ministarstvo za razvijanje pojedinih aspekata u oblasti sistema obrazovanja.
Olga Nikolić završila je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Radila je u dnevnom listu Borba, NON-u, omladinskim novinama, dnevnim listovima Naša Borba i Glas. Poslednjih 13 godina radi u Prosvetnom pregledu kao novinar-urednik, danas kao glodur, glavni i odgovorni urednik. Više od tri decenije prati procese u obrazovanju na svim nivoima, i ogranizator je, moderator i učesnik mnogih okruglih stolova na temu obrazovanja. Pedagoški pokret Srbije dodelio joj je godišnju nagradu za vrhunska ostvarenja „Vasa Pelagić“ 2005. godine.
Biljana Uskoković Brković
Dejan Bošković
Iva Subotić Krasojević
Marta Kiš Buterer
Marjan Milanov
Milan Petrović
Nevena Perić
Predrag Starčević
Sandra Maksimović
Tanja Olear Gojić