„Onlajn nastava ne može da zameni redovnu, ali može da pruži stvari koje redovna ne može. Mi smo kroz android igricu tražili odgovor na pitanje ,,Da li su nam stvarno potrebne nuklearne elektrane?“
Projekat „Škola budućnosti“
Pre dve godine moja škola je oformila još jedan u nizu brojnih školskih timova. Ovog puta Tim za Evropski razvojni plan. Tim je imao krajnje jednostavan zadatak: iskoristiti Erasmus+ poziv i obučiti nastavnike za rad sa novim nastavnim metodama.
Lično mislim da je bilo hrabro priznati sopstvene nedostatke i potruditi se da budu ispravljeni.
Naš projekat je odobren i od jeseni je krenuo sa realizacijom pod nazivom „Škola budućnosti” i brojem 2019-1-RS01-KA101-000635.
Tada niko nije znao šta će se dogoditi u svetu tog proleća i koliku ćemo zapravu korist imati od ovog projekta.
Čvrsto verujem da su onlajn i redovna nastava dva potpuno različita pristupa i da je najveća greška pokušati da redovnu nastavu prekopiramo na onlajn model.
Kada smo licem u lice u učionici mi pričamo, diskutujemo, menjamo prsitup u toku časa u zavisnosti od reakcije – jednom rečju vodimo svoj čas. Ali onlajn nastava je drugačija. Kamera i mikrofon ne mogu zameniti susrete uživo ma koliko tehnika napredovala.
Najveći problem u onlajn nastavi nije preneti znanje. Možemo mi dosta toga naučiti iz dokumentanih emisija, knjiga, simulacija, igra, članaka… Pa većina nas kada ima neko pitanje prvo se „obrati” Guglu. Dakle činjenice i informacije su svuda oko nas. To nije problem.
Najveći problem onlajn nastave je ubediti učenika da ne krene prečicama.
Šta sam naučio tokom našeg projekta?
Verujem da se svaka projektna nastava može predstaviti u tri koraka: uvodni deo sa izazivajućim pitanjem, radni deo, i konačno, finalni produkt.
Verovatno najteži deo, bilo koje nastave, je motivisati učenika. Ne kažem da je lako motivisati i neke nastavnike, ali većina nas shvata koliko je prosveta značajan posao.
Možda najveća dobrobit projektne nastave leži upravo u onom prvom času kada svi zajedno postavljamo problem i tražimo rešenja. Tad učenici shvataju da sve što će učiti u narednom periodu će imati primenu i da će produkti njihovog rada biti opipljivi i stvarni.
Sam rad tokom projektne nastave može biti u bilo kom obliku. Sve je dozvoljeno. Da li će učencii sami istraživati, slušati predavanja, čitati, eksperimentisatti, razmišljati u oluji ideja… Nema granica!
I na kraju proizvod. Debata, nešto opipljivo, knjiga, izveštaj… Još jednom nema granica.
Ali početak je bitan.
Šta sam naučio tokom onlajn nastave?
Već prve nedelje onlajn nastave sam potpuno odustao od testova. Umesto toga davao sam istraživačke zadatke i materijale za pripremu istih. Sreća pa za fiziku postoji veliki broj onlajn simulacija (pre svega PHET) koje mogu zameniti eksperimente. Uz malo truda i par pitanja simulacija postaje odličan način učenja.
Onlajn nastava ne može da zameni redovnu, ali može da pruži stvari koje redovna ne može. Odjednom sam postao slobodan da organizujem čas na neki novi i drugačiji način. Do sada su PHET simulacije bile pokazne, ili date za domaći, sada su postale deo učeničkog istraživanja.
I dalje smatram da je onlajn nastava mnogo teži način podučavanja.
Kako smo se igrali tokom onlajn nastave?
Već sam i ranije pisao o važnosti igre u učionici. Ovog puta imao sam sreću da pronađem fenomenalnu android igru Nuclear INC 2 u kojoj igrač upravlja nukelarnom elektranom trudeći da se proizvede što više energije, uz što manje havarija (po mogućstvu ni sa jednom).
Samu aktivnost počeli smo ne pitanjem nego situacijom.
Situacija: Međunarodna kompanija koja se bavi proizvodnjom energije želi da da izgradi nuklearnu elektranu u blizini našeg grada. Organizovana je javna rasprava. Kakav stav bi po vašem mišljenju trebalo da zauzme naša škola?
Već ovim pitanjem lekcija postaje lična. To više nije neko slovo na tabli, već pitanje koje ima uticaja na vašu budćnost. Moje sledeće pitanje je glasilo: Šta sve treba da znamo pre nego što glasamo za ili protiv izgradnje nuklearne elektrane?
Cela ova aktivnost odvijala se u Gugl učionici. Tokom narednih nedelja učenici su dobili lekcije, članke, ali i sumilacije alfa i beta raspada, kao i lančane reakcije. Sve ovo sa ciljem da sami istraže šta je to radijacija, koje su opasnosti a koje su primene…
Poslednje nedelje učenicima je dat link do igre Nuclear INC 2. Dobili su i pitanja na koja treba odgovoriti kako bi zadatak ostao u domenu fizike.
Cele nedelje su prelazili nivoe. Umesto da im ja pričam o ulozi kontrolnih šipki, zameni iskorišćenog uranijumskog goriva, odlaganju radioaktivnog otpada i načinu kontrolisanja lančane rekacije, učenici su sami to učili kroz igru.
Ja sam samo pratio, odgovarao na pitanja, i naravno čekao da predaju izveštaje.
Na žalost nismo mogli da organizujemo i debatu, ali smo imali javno glasanje pomoću alata menti.com
Sa radošću sam čitao većinu izveštaja. Učenici su sami istraživali, otkrivali nove vrste reaktora i postajali svesniji zagađenja koje dosadašnji načini proizvodnje energije nose sa sobom.
I sve to kroz igru.