„Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred“.
U moru oglašavanja, osvajanja svih digitalnih i medijskih prostora, dužnost najveće organizacije Najboljih edukatora Srbije, Udruženja „Živojin Mišić“ jeste da uputi javnu reč. Oglašavamo se sa jasnim optimizmom i precizno definisanim smerom gde smo krenuli, šta nas na tom putu čeka, i gde želimo da stignemo.
Proleće 2020. na Planeti Zemlji, biće upamćeno od strane svih njenih 7 748 928 918 stanovnika, 800 000 vrsta insekata, 8,7 miliona biljnih i životinjskih vrsta iz 195 suverenih država. Mada je 2020 „skroz“ simetrična prestupna godina obećavala unikatnost, ovakav početak godine i proleće niko nije mogao da zamisli na „trećem kamenu“ od Sunca. Naime, pandemija Korona virusa (Covid-19) koja je zahvatila ceo svet pokušala je da zaustavi sve drugo osim ljudske misli, kako sačuvati zdravlje. Da li je baš tako? Ili realan život ipak ima obavezu da teče svojim smerom, bez obzira na preusmeravanje.
Krenimo od početka. Šta je pandemija i da li je to sasvim nova i autentična pojava 21. veka? Pandemija potiče od grčke reči „pan“-svi i „demos“-ljudi. Nekoliko puta se svet našao pred izazovom pandemije. Osim trenutne pandemije Korona virusa, u poslednjih 100 godina, su se desile još četiri pandemije, španski grip (1918-1919), azijski grip (1957-1958), hongkonški grip (1968-1969) svinjski grip… Život, onaj pravi paralelni je uvek tekao nezavisno od pandemija, epidemija i ratova. Deca su se rađala, ljudi umirali, njive obrađivale, kuće gradile, mladi venčavali, deca obrazovala… Trenutno je u „igri“, cela planeta, izuzetaka nema, razlike u ponašanju ima, ali Covid-19, nam je sada svima krov, i pred celim svetom je isti izazov. Dok prisustvujemo „restovanju“ naše planete u ekonomskom, sociološkom, političkom, obrazovnom smislu, dok menjamo higijenske navike, dok se zaustavljaju ratovi, migracije i teroristički napadi, imamo pravo da se zapitamo da li je nestao normalan život i šta to ovih nedelja postaje nenormalno i kako život teče, bez obzira na sve…
Ovog trenutka filosofsko Πάντα ῥεῖ-Panta rei, nije i zemljsko Πάντα ῥεῖ panta rei (sve teče). Nije jasno koliko smo i kako učili iz prošlih pandemija i da li smo kao ljudski rod izlazili mudriji, ali je sigurno da su deca u svim situacijama rasla i obrazovala se. Neka kroz formalno obrazovanje, ali najčešće je to bilo kroz život i neformalno obrazovanje, onako kako je život to tražio od njih. Kako se srpski narod i svet borio kroz svetske zdravstvene pošasti koje su obeležavale istoriju? Teško pitanje, pravog odgovora nema. Dovoljno je da se zapitamo koja je uloga nastavnika u vanrednosti redovnog protoka vremena?
Današnji nastavnik je suočen sa fizičkim odsustvom sa nastave i sa zahtevom da učenike nauči i da ih „probudi“. Naši edukatori nas uče da obrazovanje u Srbiji nikada nije stajalo bez obzira na istorijski turbulentnu srpsku istoriju. Nije i neće. Deleći savete, informacije, umrežavajući se sa celim svetom, pričajući bajke, gajeći virtuelne bašte, oni jasno pokazuju da možemo i moramo da obrazujemo našu decu, ali i da naša najbolja rešenja ponudimo celom svetu na digtalnim konferencijama, koje su neprekidno aktuelne. Šta su sve prepreke, na koje nailaze? Pre svega, imovno stanje učenika, tehnika kojom raspolažu, mesta u kojima žive, mogućnosti i digitalna znanja kako dece, tako i nastavnika, kvalitet interneta, psihička stabilnost dece, njihovih roditelja, baka, deka, nastavnika… Pa ipak bez obzira na vanrednost stanja, prosvetni radnici u Srbiji su uspeli, da nastava bude REDOVNA. Svakog dana, iznova oni decu uče ne samo redovnom nastavnom programu, već i kako provesti i ispuniti vreme u zatvorenom prostoru, kako zaposliti svoj um, kakvu muziku mogu da slušaju, koje umetnosti mogu da prate, kakve manuelne veštine mogu da razviju.
Današnji-trenutni nastavnik radi više nego ikad. U svom formatu. Njegov rad je sada (NE)vidljiv. Sigurno je da će se i obrazovanje posle pandemije promeniti. Ovaj vid nastave će otvoriti pitanja evaluacije nastave, pozicije nastavnika, kvaliteta i upotrebljivosti njegovog znanja, valorizovaće ili poništiti stare vrednosti.
Gde je tu Udruženje „Živojin Mišić“, i gde su naši Najbolji edukatori?
Pre svega, Udruženje sedmi put po redu, raspisuje konkurs za najbolje edukatore 2020. koji ima svoj poseban i autentičan deo vezan za izuzetnog nastavnika u doba Pandemije. Naša Ivana Kovačević (NTP) je usred pandemije proglašena za jednu od 50 najboljih nastavnica na svetu, u okviru takmičenja (Global Teacher Prize). Ivana je vizionar. Ona je metode nastave na daljinu razvila na neverovatno kvalitetan način, radeći sa decom na kućnom i bolničkom lečenju. Spojila je i premrežila zdravstveni i obrazovni sistem. Ponosni smo na nju.
Naši nastavnici su se umrežili i napravili različite obrazovne strukture za nastavu na daljinu. Najbolji edukatori su uključeni kao predavači, na poziv RTS-Planete, i preko TV ekrana svaki dan ulaze u domove učenika. Neki od njih nam svaki dan kače logičke zadatke na Facebook-u i traže da ih rešavamo, neki nas uče važnosti pismenosti na socijalnim mrežama, naši informatičari savetuju i nude kolegama preporuke i digitalne alate za nastavu na daljinu. Neki svako veče deci pričaju bajke. Ponosni smo na one koji šiju maske i doniraju ih, na sve kolege koje svakog jutra ponovo ulaze u svoje sobe i kuhinje, pretvarajući ih u virtuelne učionice koje nekada broje i do 300 učenika. Naši Najbolji edukatori dele sudbinu celog prosvetnog kadra Srbije i svakim novim danom pomeraju granice i mogućnosti i svoje i dečije i tehničke i internetske, ostajući kreativni, posebni, radoznali, ne pristajući i ne odustajući od misije koju su izabrali da obrazuju i da popločavaju put novim mladim intelektualcima. Dostojni i dosledni nosioci titule Najbolji najedukatori Srbije, i ponosne lučonoše misije i vizije našeg Udruženja.
Zato želimo da vam poručimo: Obrazovanje nije stalo, naši Najbolji edukatori nisu stali, naš pogled u sutra je dalek, širok i strateški formulisan, baš onako kako nas je učio Živojin Mišić po kojem je naše Udruženje i dobilo ime.
„Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred“.
Napisano 22.4.2020. na svetski dan Planete Zemlje
UO Udruženja „Živojin Mišić“