Imate li strpljenja pročitati fizički rezon ili preporuku?
Kada vas vaša omiljena „kuća“ pozove da nešto produmate javno, uz to i da preporučite, osećanja su vam, generalno, pomešana. Sa jedne strane, čast i privilegija, a sa druge odgovornost i poprilična trema. Što bi rekli moji đaci:„’Zort’ profesorka, a?“. Vala, deco, jeste. Čuh od klinaca današnje generacije da si ono što slušaš, dok je u našoj generaciji vazda bilo da si ono što čitaš. Dakle i onda i sada, muzički i književni ukus bez greške je opredeljivao i ostale aspekte bivstvovanja u našem kvantno-klasičnom sistemu. Odlučujem da se zavučem u sigurnu zonu fizike i da iz VIP lože predložim dve knjige saglasne kvantnom i klasičnom poimanju te elitne veštine osame i čitanja. Ako bih se usudila da delim književni prostor u kojem boravim od kada čitam (a to je sada ‘cirka’ 44 godine), onda bih se opredelila da predložim knjige koje mire i naš kvantni (ajnštajnovsko-relativistički) svet i onaj drugi klasičan (njutnovsko-apsolutni). Za ovo toplo-oktobarsko jutro dozvoljavam sebi dva u jedan.
Mladima i svima koji se tako osećaju preporučujem knjigu „10 ljubavi“ Džang Jueran. Knjigu je pisala u tinejdžerskom i studentskom periodu. Utoliko mi je njen rani književni talenat neverovatniji. Smatra se jednom od najperspektivnijih mladih književnica Kine. Nedavno je doktorirala na Katedri za drevnu kinesku književnost. Broj čitalaca (samo) u Kini je oko pola milona. Knjiga sadrži 10 priča koje se ‘razlivaju’, u kojima često gubite oslonac u vremenu i prostoru, u kojoj se mladost susreće sa starošću, istočno sa zapadnim, ruralno sa urbanim. Potpuno je ‘kvantna’.
Ono što volim kod zbirki pripovedaka je što vas ne obavezuje redosled priča, a ni strana. Čitate odakle želite. To me uznemirava u čitalačkom smislu, ali to i volim. Mlada Džang ‘rasprema’ svoj život i raščišćava sa svojim strahovima rastući i rascvetavajući se na očigled čitaoca i cele nam „malešne“ Kine. Za „10 ljubavi“, Džang veli: „To su, bez izuzetka, bile maglovite priče o imaginarnim stvorenjima, pune misterije i od početka do kraja ispunjene fatalizmom. Ovo je verovatno zbog toga što mi je tada srce bilo ispunjeno strahom, tananom bojazni za život koji osećate kada ste u oblakoderu, kao zastrašujući rast tropskih biljaka“. Još finija preporuka je da krenete od priče „Đino i preskakanje kozlića“.
Sa druge strane, preporučujem „večitu deverušu nikada mladu“, Milana Kunderu (rođen između dva rata, 1929.) i njegovu knjigu „Smešne ljubavi“. Rekoh, on mi je omiljeni cinik-klasičar. Takođe, saglasno sa Džang Jueran, on piše o ljubavima, ali na poseban način. Kundera kroz knjigu ‘rasprema’ sistem, odnos prema Bogu, religiji, komunizmu, poslušnosti, ženi, njenoj neuspeloj emancipaciji, mentalnoj i fizičkoj golotinji. Ova knjiga se ne mora čitati od početka, čita se sa svih strana… To mnogo volim, neobavezno osvajanje fizičkog i mentalnog prostora bez zacrtanog puta. Večiti tihi kandidat za Nobelovu nagradu, koju, evo, do 91. godine još ne dobi… Predlažem da krenete od priče „Lažni auto-stop“. Bez obzira što je između Milana Kundere i Džang Jueran 60 godina razlike, njihove zbirke pripovedaka o ljubavima čine saglasnim svet ljubavi povezujući ono kvantno i klasično, ono mikro i makro u književnoj sinhronizaciji prostora i vremena.
Srećan put u tihi svet različitog…