21. vek je vreme vrlo brzih, rekla bih, promena koje više i ne možemo tako lako da ispratimo. Gotovo neosetno su u naše živote, već nezaobilazni ušli mobilni telefoni, bez kojih više ne izlazimo iz kuće, internet od čije brzine zavisi koliko će nam vremena biti potrebno da završimo sve obaveze, a tu je i kablovska koja nam polako krade slobodno vreme.
U tom novom veku rađaju se neki novi klinci koje treba vaspitavati, učiti, zainteresovati, podstaći misaone procese, kreativnost… Kada uđem u nastavničku kancelariju, često čujem moje kolege koje se žale jedni drugima kako su se deca promenila, kako nemaju pažnju, kako ne uče, kako su nezainteresovana… A može li biti drugačije? Uverena sam da može.
Pre svega mislim da mi nastavnici treba da se prilagodimo novim uslovima života, da život pustimo u naše učionice i da prestanemo da se tvrdoglavo držimo sadržaja za koje i sami vidimo da su nepotrebni, izlišni. A da damo mašti na volju i da učenike pripremamo za život. Iako bi neko rekao da predajem istoriju, i bavimo se prošlošću, pogledi i moji i mojih učenika su uprti u budućnost. Moj cilj je da ih naučim da kritički promišljaju, budu kreativni, da ih naučim da budu spremni za različite izazove, a u tome mi veoma pomaže korišćenje veb alata i internet platforme za nastavu. Sadržaji mog predmeta su samo osnova za dolaženje do ciljeva.
Već dve godine svaki razred ima svoju Gugl učionicu, koja je siguran prostor, sakriven od očiju javnosti, jer samo moji učenici i ja imamo kod za ulaz u taj prostor. Tu mi postavljaju pitanja, a često i podsećaju da je vreme da im postavim novi domaći zadatak. I raduju se domaćim zadacima! To je prostor gde mi radimo van učionice. Pošto imam dvanaest odeljenja, imam i toliki broj učionica- za svako odeljenje po jedna. I zaista uživamo radeći neke zanimljive projekte.
Ovih dana su moji osmaci pravili virtuelne novine o kulturi i životu u kraljevini Jugoslaviji. U novinama su imali prostor ne samo za tekstove, nego i za kratke filmove, reklame, zanimljivosti… Zimus su sedmaci snimali kratke filmove o tome kako danas izgledaju uticaji turskih vremena na naš život. Tragali su za turskim jelima u našoj kuhinji, za rečima koje i dalje koristimo, običajima i td. Šestaci ovih dana opsedaju biblioteku našeg malog grada u potrazi za vrlinama i manama vladara iz porodice Nemanjića jer se treba spremiti za debatu i suđenje vladarima.
Jednom sam čula priču koju ću podeliti sa vama. Naime, jedan nastavnik u nekoj zapadnoj razvijenoj zemlji je tražio posao. Član komisije ga je pitao koliko ima godina radnog staža. Odgovorio je da ima deset godina. A sledeće pitanje je glasilo: Da li imate jednu godinu koju ste ponavljali deset puta, ili ste svake godine inovirali vaš rad, pa je svaka godina bila drugačija?
A šta je sa vama? Koliko vi imate godina radnog iskustva? Da li svake godine radite iste teme na isti ili slična način, ili svake godine pokušavate sa učenicima da pomerite granice?
Naš posao nastavnika može biti veoma lep, kreativan, da nas motiviše da pokušamo da uradimo više. O posle trideset godina provedenih u učionici, meni svaki dan donosi nove izazove, za koje valja naći odgovarajuća rešenja. Stari Rimljani su govorili „Iskoristi dan!“ Ja bih samo staru izreku uvela u učionicu i rekla „Iskoristi čas!“