Kretaonica – saradnja učitelja i nastavnika

Kako uvesti decu mlađih i starijih generacija u svet fizike? Svakako korak po korak, jedinstvenim ogledima i učenjem kroz igru. Izučavanje kretanja može postati nešto što je “lako” i lepo, pod uslovom da se deci pokaže kroz niz zanimljivih aktivnosti: jednostavnim ogledima i aktivnim učešćem učenika, kroz rad u paru / grupi. Na ovaj način učenicima četvrtog razreda se pruža mogućnost da im časovi budu interesantniji i dinamičniji, da stečena znanja povežu sa svakodnevnim životom pa će razumeti ono što su naučili, a tako usvojeno znanje će biti trajnije. 

Radionica je izvedena u okviru tematskog dana Kretanje u saradnji sa učiteljicom Ivanom Milošević.

Scenario aktivnosti

1. KORAK: Uz pesmu Ivin voz, učenici ulaze u učionicu u formaciji voza.
2. KORAK: Sledi razgovor o tome: Ko / šta se sve kreće, (gledaju kroz prozor- prolaznik, ptica, list na grani …); Šta je kretanje?
3. KORAK: Kako znamo da li se krećemo? Ogled: Vežu se oči jednom od učenika, a druga dvojica ga ponesu na rukama i zakorače napred. Koracenje unapred smenjuje se koračanjem u mestu. Šta (ne) primećuje učenik kome su oči vezane, a šta posmatrač? Zašto?
4. KORAK: Učenici sede u polukrugu i dobijaju zadatak da pokrenu predmete / tela na različitu načinu (gurnu, podižu, zakontrjaju, zavrte …).
5. KORAK: Od ćega sve zavisi brzina kretanja tela? Odgovor na ovo pitanje učenici dobijaju izvođenjem sledećih ogleda, u parovima, uz pomoć materijala i radnog listića:

  1. Boce napunjene različitom količinom peska – Učenici su na prethodnom času likovne kulture napravili klovnove od boca koje us napunili različitom količinom peska. Pustili su klovnove da se otkotrljaju niz “padinu”, pa ih poređali po brzini i zaključili da se najbrže kotrlja lutka sa najvećom količinom peska u sebi odnosno da brzina kretanja tela zavisi od količine peska u boci/težine lutke.
  2. Kocka, lopta, valjak – Učenici su pokrenuli istom jačinom (silom) kocku, loptu i valjak od istog materijala, približno iste veličine. Posmatrali su kretanje ta tri tela različitog oblika i zaključili da se lopta kreće najbrže odnosno brzina kretanja tela zavisi od oblika tela.
  3. “Staza” – Učenici su napravili staze od: itisona, asure i aluminijumske folije. Pokrenuli su istom jačinom (silom) autić i izveli sledeći zaključak: autić se najbrže kreće po foliji, a najsporije po itisonu, odnosno brzina kretanja tela zavisi od vrste podloge.
  4. “Jačina” delovanja na telo – U drvenu dasku zakucana su dva eksera, između kojih je vezana elastična traka. Posmatrajući nnjeno kretanje učenici zaključuju da se kocka najbrže kreće kada najviše zategnemo gumicu odnosno da brzina kretanja tela zavisi od jačine delovanja na telo.
  5. “Padina” – Na dasku se postavi autić. Učenici ga pokreću primenom nagiba i zaključuju da kada se nagib poveća, autić se kreće brže odnosno da brzina kretanja tela zavisi od nagiba podloge.
  6. Klatno – Učenici su napravili klatna različite dužine od plastelina i kanapa. Pokrenuli ih istovremeno, na istu stranu, probližno istom jačinom zaključili da brzina kretanja zavisi od dužine klatna.
  7. Galilejev ogled – Popevši se na merdevine učenici su pustili da, istovremeno, sa iste visine, padaju tri kocke iste veličine napravljene od različitog materijala (od drveta, metala i plastike), i zaključuju da kocke dodiruju tlo istovremeno.

6. KORAK: Sledi izveštanje i diskusija.
7.KORAK: Mapa uma na tabli, predstavlja zaključak do koga su došli učenici zajedno sa učiteljicom, izvodeći oglede i zaključke od čega može da zavisi, brzina kretanja različitih predmeta/tela. Centralni pojam mape uma je u obliku rakete.
8.KORAK: Svi parovi imauu isti materijal za izradu rakete: balon, konac, lepljiva traka, cevčica. Zatim izrađuju i pokreću svoju “raketu”. U trenutku kada puste naduvani balon, prethodno zalepljen za cevčicu, vazduh počne da izlazi iz balona na dole, a on se kreće uz kanap.
9.KORAK: Hajde malo da maštamo. Dokle možemo stići pravom raketom? U stvarnom svetu stalno se nešto kreće, a uz pomoć dečje mašte i crteža možemo stići i daleko i visoko?!

Na času srpskog jezika učenici dobijaju sličice svih ogleda i imaju zadatak da svaku opišu sa po 3-4 rečenice (priča po slici).

Učenjem kroz igru i eksperimentisanje učenicima se pruža mogućnost da uživaju u čarima fizike. Napisane priče po slici, pokazuju da su učenici razumeli kako se tela mogu pokrenuti i šta sve može da utiče na brzinu kretanja tela. Takođe se pokazalo da je saradnja učitelja i nastavnika fizike zaista urodila plodom, s obzirom na sve realizovane aktivnosti od strane učenika, kao i na atmosferu za vreme časa.

Komentari su onemogućeni.