“Šekspir za zaljubljene”, “Niče za osobe pod stresom” – samo su noviji i poznatiji primeri nečega što bi moglo da se zove “čitanje iskosa”, odnosno traganje za porukama koje nisu očigledne, smislom koji je prikriven, ali veoma prisutan. Učenici su iščitavali Tvenovog “Toma Sojera” i kao “Malu enciklopediju insekata”, ili tragali za naukom u Šekspirovim delima. Spisak literature je beskrajan – može se tragati za etikom u Marvelovim stripovima, ili astronomijom u pesmama Miroslava Antića. Jedan od dobrih primera, urađen u maniru duhovitog priručnika je traganje za porukama o vaspitanju, školi, detinjstvu, znanju, učenju, prosveti … u opusu Dik Braunovog stripa “Hogar Strašni”.
PRAVILO 1: OCENJIVANJE
PROBLEM: Ocenjivanje je prilagođeno prosečnim sposobnostima. Problem nastaje kada svoje ocenjivanje prilagodimo proseku, jer ne samo da nestaje motivacija natprosečnih, već i oni ispod proseka dobijaju lažnu visoku predstavu o svom znanju. Ocenjivanje je neka vrsta „Prokrustovog kreveta“ iz grčkog mita – ko je veći od postelje, skratićemo ga, a ko je manji, rastegnućemo ga.
MOGUĆE REŠENJE: Ili raširiti skalu ocenjivanja (u Francuskoj se ocene kreću od 1-20) ili ukinuti ocene (kao u Finskoj, gde se samo na završnom testu utvrđuje da li postoji ili ne postoji znanje)
O ocenjivanju i procenjivanju rada nastavnika ne treba trošiti reči. Ako pristanete da vas mere, pristali ste na merenje snova u gramima i na procenu lepog pevanja slavuja od strane mešovite komisije u sastavu gavran, magarac i riba.
PRAVILO 2: ZNANJE STEČENO U ŠKOLI ČESTO JE NEPRIMENLJIVO U ŽIVOTU
PROBLEM:
Učenje podataka, ali ne i njihovo povezivanje. Gomilanje činjenica, ali ne i njihova primena.
Ponavljanje i prepisivanje umesto stvaranja i dopisivanja.
MOGUĆE REŠENJE:
Nastavu ne posmatrati „iscepkano“, po predmetima, već problemski i tematski. Na primer, teme kao što su: HRANA, VODA, SREĆA, KUĆA i slično mogu se posmatrati sa stanovišta različitih nastavnih predmeta.
Učenje i znanje su kod nas stvar salona, šminke, parade, šepurenja, diplome, a ne života
PRAVILO 3: PITAJTE SLOBODNO, ALI NE ZABORAVITE – PRAVO PITANJE OTKRIVA DA VEĆI DEO ODGOVORA VEĆ ZNATE I DA STE ZAINTERESOVANI ZA ODGOVOR.
Postavljajte pitanja, a naročito ono najvažnije – ZAŠTO? (mada je najčešći odgovor „O, Bože, zašto sam uopšte i pitao?“)
Radoznalost je ubila mačku, ali i svakog u prosveti, jer odgovor je najčešće „Kad porasteš, kazaće ti se samo“ (varijanta za mlađe) i „Zašto me pitate, kada već znate?“ (varijanta za starije) Nema glupih pitanja, samo odgovora koje neko neće, ili ne želi da da.
Zašto ljudi naruče dupli čizburger, veliku porciju pomfrita i kokakolu lajt???
Šta je to čovek pokušavao da radi onog trenutka kad je otkrio da krava daje mleko?
Zašto prodavnice otvorene 24 sata na dan imaju brave i katance?
Zašto nema para za veće plate?
Prilikom jedne posete Petnici moja učenica, tada u 5. razredu, pitala je da li možemo da dotaknemo nebo. Posle smeha svih na predavanju, predavač je samo rekao: “Odlično pitanje. Hajde da vidimo šta je to što smatramo nebom.”
PRAVILO 4: POTREBA ZA POUKOM I NAMETANJE JEDNE IDEJE
PROBLEM: Iz svega treba izvući pouku, ali svođenje svih dilema na poslovice i parole vremenom se pretvori u isprazno moralisanje. Niko, ni učenici, ni nastavnici, ne voli da im se stalno nameće jedan jedini model ponašanja, ma koliko on bio poželjan u društvu (uključujući i ove redove)
MOGUĆE REŠENJE: Ukrštanje stavova, čak i moralnih. Posmatrati sve modele ponašanja iz drugog ugla. Ne postoji nijedno pravilo toliko „sveto“ da se u nekoj situaciji ne bi moglo prekršiti. Jedino pravilo kojim se treba rukovoditi je da se poštuje pravo drugog do granice da se ne ugrozi pravo prvog. Na primer – Pravo na vitešku čast se u školi shvata samo kao sukob, ali ne i kao opraštanje.
PRAVILO 5: NE PODSMEVAJTE SE STVARIMA KOJIMA NISTE DALI DOVOLJNO VREMENA ILI POSTUPKU KOJI JE DRUGAČIJI. BITAN JE REZULTAT, A DO NJEGA SE DOLAZI NA RAZLIČITE NAČINE.
PRAVILO 6: SVE STVARI SU NEKADA “BILE BOLJE”.Grčki filozof Sokrat pre 2.500 godina kaže: „ Deca su potpuno razuzdana. Ponašaju se ružno i ne poštuju vlast. Protivreče roditeljima, brbljaju pred gostima, halapljivo jedu i maltretiraju svoje učitelje“
PRAVILO 7: MEĐUSOBNA SARADNJA RODITELJA U ODNOSU PREMA DECI JE OD KLJUČNE VAŽNOSTI, KAO I LIČNI PRIMER.Ili, kako reče Duško Radović, bilo bi dobro da deca imaju samo uši, ali ne i oči.
PRAVILO 8: PONEKAD NAJOČIGLEDNIJE ODGOVORE ODBACUJEMO JER NE VIDIMO ŠIRU SLIKU PROBLEMA
PRAVILO 9: NEMA TOLIKO BESKORISNE STVARI IZ KOJE SE NE MOŽE IZVUĆI KORIST, NITI TOLIKO ZNAČAJNE STVARI KOJA SE POTPUNO POGREŠNO ILI NEDOVOLJNO DOBRO UPOTREBLJAVA
(uključujući i ovaj tekst, za neke beskoristan, za neke veoma značajan)