Uložena ljubav i neizmerna briga za vaše dete mora dati rezultate. Verujte u to, a li pročitajte i par saveta jedne učiteljice.
Ako i vi imate ove godine đaka prvaka, onda sigurno znate kolika je to odgovornost i sa kojim se sve strahovima susrećete. Od toga, da li živite u gradu ili na selu, zavisi i obim vaših strahova. Delimično je lakše odgajati decu na selu, mada je i to mač sa dve oštrice. Istina, roditelji u gradu strahuju mnogo više, nego oni u malim sredinama, ali neke brige i neki strahovi su potpuno isti.
Svaki roditelj želi da ima uspešno dete i mašta da upravo njegovo dete bude pohvaljeno na sledećem roditeljskom sastanku. Većina će to i doživeti, biće ponosni na svog malog đaka, ali će neki ostati i razočarani, ili, naprosto, će njihova očekivanja ostati izneverena. Da vam se to ne bi dešavalo, možda bi bilo dobro da ne gajite preterana očekivanja, ali da se svakako trudite da vašem malom školarcu pružite nesebičnu i pravilnu pomoć i saradnju.
Šta se podrazumeva pod pravilnom pomoći i podrškom?
Pre svega potrebno je da svog školarca upoznate sa školskim obavezama, da o tome opušteno pričate pre samog početka školske godine i da sa njim delite svoja lepa iskustva vezana za školu. Nije pametno idealizovati školu i školske obaveze, ali isto tako ne bi bilo poželjno o školi govoriti u negativnom kontekstu. Pronađite neki balans i pokušajte da dete zainteresujete za školu, ali i da podgrejete i dozu opreza, tako što ćete mu objasniti da mnogo toga zavisi i od njega samog.
Morate dete pripremiti da će većina učitelja/učiteljica od njega očekivati da sedi 45 minuta, jer toliko traje školski čas. Ako budete imali sreće, pa dobijete učitelja/učiteljicu koji razume potrebe današnjih generacija, onda to i neće biti neki problem, jer će učitelj/učiteljica znati da balansira red rada, red opuštanja i vi nećete morati da brinete zašto vaše dete ne može da sedi mirno tokom celog časa, ali ćete pročitati tekst na ovom linku i ozbiljno poraditi na saniranju uzroka problema. Podrazumeva se da ćete rečnikom bliskom detetu da pojasnite šta je to školski čas i kojim zvukom se označava kraj školskog časa i zašto. Prosto, pričajte o svemu. Pričajte i o činjenici da je potrebno da prati uputstva učitelja/učiteljice kada je vreme za fiziološke potrebe, užinu i sl., ali i da ume da se obrati kada ima neke probleme i kada se ne oseća dobro.
Pored ovog razgovora upoznajte dete da će u učionici osim njega biti još dosta njegovih drugara i da mora da se nauči strpljenju. Učitelj/učiteljica su jedan/jedna, a njih je dvadesetak, te stoga on/ona neće moći da odgovori na svako detetovo pitanje, kao što to mama odgovara. Ne zaboravite da ga uputite i u važnost da na vreme dolazi u školu,jer na taj način poštuje učitelja/učiteljicu i svoje drugare. Objasnite mu da nije lepo prekidate drugare dok rade sa učiteljicom i da je zato potrebno da svako jutro dolazi petnaestak minuta pre učitelja/učiteljice kako bi imao vremena da se pripremi za časove, da se malo odmori od putovanja do škole, ali i da se druži sa svojim novim drugarima. Ovde je važno i da vi roditelji sgvatite važnost poštovanja početka nastave i da ne dovodite dete u neprijatne sizacije tako što će ulazite posle učitelja/učiteljice.
Važno je da dete upoznate i sa pojmovima, poput delova školskog pribora, sveskama u linije, sveskama u kvadratiće (nikako ne koristiti tetmin kockice), sveskama bez linija, blokom za crtanje, udžbenicima, ali i nastavnim predmetima koje će imati u prvom razredu osnovne škole. Sve pvp će vašem školarcu olakšati prve dane škole i pojačaće mu samopouzdanje, jer će biti u prilici da pred rugovima i učiteljicom pokaže da zna više od drugih, a to je u periodu adaptacije jako važno. Isto tako, nije naodmet da mu kažete kako se zove škola koju će pohađati, a možete odvojiti i vreme da zajedno na Internetu „izguglate“ podatke o ličnosti po kojoj je škola dobila ime.
Već početkom septembra vreme je da dete upoznate sa terminom „domaći zadatak“ i neka to bude u vreme kada je i učiteljica u školi o tome govorila. Uputite vaše dete da svi u kući imaju neke svoje obaveze, kao što mama i tata idu na posao, tako i dete mora da ide u školu i da radi svoje domaće zadatke. Važno je da i vi i dete znate da su domaći zadaci namenjeni detetu i da su odmereni naspram njegovih mogućnosti. Naravno da je tokom prva tri meseca potrebno više vremena utoršiti na kontrolisanje domaćih zadataka, ali to već od decembra ili najdalje drugog polugodišta možete staviti u drugi plan i kontrolu vršiti sa distance. Možete samo pregledati kada dete završi domaći zadatak, možete ga usmeriti da neke zadatke popravi, ali možete ga poslati i sa netačno urađenim zadacima, jer učitelj/učiteljica i ne očekuju da svi zadaci budu perfektno urađeni.