• Šta za Vas predstavlja priznanje koje ste dobili, nagrada za prosvetnu inovaciju „Dimitrije Mita Čipčić“?
Ponosno mogu da kažem da se na dugom spisku priznanja, nagrada i povelja, našla još jedna. Ovog puta, to je nagrada za prosvetnu inovaciju u razrednoj nastavi koja nosi naziv čuvenog kikindskog učitelja Dimitrije Mite Čipčića.
Moram priznati da ovo priznanje ne doživljavam u potpunosti lično. Smatram da je ono pre svega nagrada za sve učitelje koji vredno rade i prilagodjavaju se vremenu novog doba i novih generacija dece, i naravno za moju porodicu koja mi je uvek bila velika podrška pri svakom novom koraku koji sam pravila.
Priznanje mi puno znači. Nemoguće je uporediti ga sa drugim priznanjima, jer svako priznanje ima svoju priču, duh, lični pečat. Od velikog je značaja za lični profesionalni napredak, priznanje koje motiviše da nastavim sa korišćenjem savremenih pomagala kao što su, recimo, mobilni telefoni.
• Recite nam malo više o samoj nagradi i njenom značaju.
Nagrada je ove godine prvi put ustanovljena na predlog učiteljice Desanke Ristić. Ona je svoju ideju prezentovala Vesni Čipčić, našoj izuzetnoj glumici i ćerki učitelja Dimitrija Čipčića, direktorici OŠ“Vuk Karadžić“ Oliveri Lazić i Aktivu učitelja, koji su podržali ceo projekat.
Dimitrije Čipčić- čuveni učitelj inovator radio je u OŠ“Vuk Karadžić“ u Kikindi. Njegova aktivnost, kreativnost i posvećenost učiteljskom pozivu je bila neiscrpna.
Iz njegove biografije sam saznala da je inovator nastavnih metoda. Pored kompleksne metode obrade slova, pozorišta i pijace napravljene u učionici, pisao je razredne i individualne novine „Reč tvog učitelja“ za učenike i roditelje. Imao je mnoštvo objavljenih stručnih radova i edukovao kolege, držao predavanja i prezentacije svog rada. Imao je eksperimentalno odeljenje od 15 prvaka, koji su za godinu dana pred komisijom Ministarstva prosvete položili dva razreda i za godinu dana se upisali iz prvog u treći razred. Neki od tih učenika su prisustvovali dodeli nagrade.
Na neki način svoj rad sam prepoznala u nekadašnjem radu Dimitrija Čipčića i u obraćanju prisutnima prilikom dodele nagrade izrazila žaljenje što kolega Mita i ja nismo živeli u isto vreme. Sigurno bismo napravili veći pomak u nastavi. Učitelju je u opisu radnog mesta da bude znatiželjan, da istražuje i isprobava nove metode.
• Šta Vam je rekla Vesna Čipčić, kada su se ugasile kamere? Verujemo da je njena podrška značajna, jer je dete profesorskih roditelja i ceo život je u obrazovanju.
Nakon dodele nagrade Vesna Čipčić je izrazila zadovoljstvo što sam baš ja nosilac nagrade „Dimitrije Mita Čipčić“ i potvrdila da smo učitelj Dimitrije i ja živeli i radili u istom periodu prosveta bi imala ljude koji ne izvršavaju samo svoje radne zadatke nego kreiraju budućnost kroz nove generacije.Vesna je pri kraju rada na knjizi koju piše o svom ocu, na osnovu svedočenja njegovih učenika i bogate građe Pedagoškog muzeja, koji čuva radove slavnog učitelja.
• Recite nam više o inovaciji, i kako ste došli na tu ideju.
Maja meseca prošle godine u Ruskom kutku Narodne biblioteke u Nišu održana je promocija DEVAR 4D proizvoda takozvanih Živih bojanki. Na prvi pogled ove bojanke se ni u čemu ne razlikuju od drugih bojanki za decu. Deca boje bojanku u bojama koje požele. Euforija počinje čim se stranica oboji i uz pomoć mobilnog telefona ili tableta ožive junaci iz bojanke putem preuzete mobilne AR (Augmented Reality) aplikacije . Reč je o savremenoj tehnologiji koja proširuje, odnosno uvećava stvarnost objektima, grafikom i zvukovima kojih u realnom prostoru nema. Ova aplikacija običnu štampanu knjigu, enciklopediju ili bojanku pretvara u uzbudljivo interaktivno iskustvo.
Bila sam oduševljena. Odmah se rodila ideja da ovu mobilnu aplikaciju primenim u učionici u radu sa decom. Odabrala sam bojanku sa likovima životinja, isplanirala aktivnost, prilagodila deci mlađeškolskog uzrasta i omogućila im da “ožive“ svoje junake, uče i pamte tempom koji odgovara njihovim sposobnostima slušajući informacije i igrajući se. Dodirom na džojstik deca su pokretala životinju koju su obojila, a dodirom na jedan od četiri dijamanta različitih boja dobijala zanimljive informacije o toj životinji. Jedna od tehnika učenja je i slušanje. Koristeći 4D bojanku deca su pored bojenja, slušala zanimljive činjenice i učila o životinjama i prirodi. Informacije su se usvajale nesvesno kroz igru, dete je subjekat u nastavnom procesu što je doprinelo aktivizaciji i intenzifikaciji obuke. Glas za bojanku dao je sprski glumac Milan Kovačević. Pokretanje životinja, pored glasa naratora, prati prijatna muzika i različiti vizuelni efekti. Aplikacija pruža mogućnost fotografisanja likova ili snimanje kraćeg videa.
Učenici su bili oduševljeni, o čemu govori atmosfera tokom rada i utisci izneti posle rada-evaluacija. Mobilno učenje je omogućilo učenicima da gradivo usvajaju kroz igru svojim tempom, na onakav način i onoliko puta koliko to njima odgovara.
Čas je realizovan kao ogledni čas kome su prisustvovali: roditelji učenika, direktor, pomoćnik direktora, kolege učitelji i dve nastavnice engleskog jezika. Bila sam zadovoljna kada su nakon održanog časa kolege izrazile želju da nešto slično urade i u svojim odeljenjima.
Imajući u vidu ciljeve nastave, smatram da svrsishodnim korišćenjem tehničkih mogućnosti možemo biti efikasniji, jer hteli mi to ili ne – ceo svet je postao mobilan.
• Ko je bio u žiriju?
U žiriju je bio mr Želimir Popov, nekadašnji savetnik ministra prosvete, dr Gordana Rackov i učiteljica Desanka Ristić. Žiri je odluku doneo jednoglasno. Tri rada su ušla u bazu radova i mogu se pogledati na sajtu OŠ“Vuk Karadžić“. Takodje sam izabrana za člana žirija sledeće godine, kao prva nagrađena učiteljica inovator.
• Kako su reagovale kolege? Od koga ste dobili najveću podršku?
Reakcije kolega su itekako pozitivne. Iskrene čestitke i veliku podršku dobila sam od direktorke škole u kojoj radim-Tijane Randjelović, bivših i sadašnjih učenika i njihovih roditelja, i naravno od onih čija mi podrška najviše znači- članova moje porodice. Kad se osvrnem unazad 27 godina i setim se svih realizovanih aktivnosti, priprema za iste, neprospavanih noći, dolazim do zaključka da živeti sa mnom nije jednostavno. Koliko god se trudila da ne preplićem privatni život sa poslovnim uspeva mi samo kada je u pitanju da privatno ne unesem u učionicu. Obrnuto mi ne uspeva. Učitelj je učitelj ma gde bio-u školi, na ulici, u svom domu.
• Koliko se Vaš život menja sa svim nagradama koje dobijate, i koliko Vam to daje motivaciju za dalji rad?
Nagrade dodju i prodju. Nemam vremena da se duže radujem. Učenici i rad sa njima ne čekaju. Novi dan-novi izazov i mogućnosti. Eto, još se nisu slegli utisci iz Kikinde a već je stigla Povelja od Nvo Oaze Znanja iz Podgorice (nevladine organicije koja promoviše prirodne nauke i književnost) za uspešno realizovane ekološke aktivnosti sa učenicima.
Sve nagrade, mojoj struci i meni lično, predstavlja ohrabrenje i dokaz da je uspeh dostižan i moguć ako ste posvećeni profesiji na pravi način. Složiću se sa činjenicom da su bogatije i veće sredine pogodnije tlo, mnogo se lakše radi, ali, sve nedostatke učitelj može premostiti znanjem, intuicijom i voljom ako ih poseduje. Zato naša struka ne sme imati opravdanje za sve što nedostaje. Naša odgovornost je velika, koliko i celog društva.
I za kraj, želela bih da naglasim da mi je veliku motivaciju za nastavak truda, rada, zalaganja, pružalo Udruženje Živojin Mišić od 2014. godine. To me je ohrabrilo, ojačalo i vratilo veru da sve prethodno navedeno ipak vrednuje, da nema stajanja ni odustajanja. Postoje oni koji će posvećenost, trud i rad prepoznati, pohvaliti i nagraditi.