Na šestoj svečanoj dodeli nagrada Najboljim edukatorima Srbije, kolegama i zvanicama obratio se Saša Čorboloković, jedan od 16 nagrađenih edukatora prve generacije 2014. godine.
Saša je sa kolegama, saradnicima, novonagrađenim edukatorima i ostalim zvanicama, podelio zašto je za njega ta 2014. godina i dobijanje titule Najbolji edukator Srbije, bila posebna.
„Poštovane koleginice i kolege, članovi Udruženja „Živojin Mišić“,
Želim da vas sve pozdravim kao predstavnik prve (i najstarije) generacije nagrađenih 2014. godine. Kada me je Ivona pitala da li želim da nešto napišem, bez razmišljanja sam prihvatio jer je upravo ta 2014. godina bila za mene posebna iz više razloga.
Prvo, na svečanoj dodeli u hotelu Cepter upoznao sam neke nove ljude, za koje sam posle nekoliko razmenjenih rečenica imao utisak kao da ih znam godinama. Povezivao nas je isti odnos prema poslu, odlični rezultati, fluentnost ideja i upornost i istrajnost u njihovom realizovanju. Tada sam shvatio da nisam usamljen u svojoj misiji i da još ima onih koji nisu posustali, a kamoli odustali da svakoj novoj generaciji ponude kvalitetno obrazovanje, ne zato što ih neko dodatno plaća, direktori poštuju i nagrađuju, ili imaju idealne uslove za rad, već zato što su večiti entuzijasti, ljudi koji vole svoj poziv i rad sa decom. Svi su, dakle svesni, da rade sada, da ne mogu (a i ne treba) da žive od prošlosti ili od čekanja na neko bolje vreme, ali mogu da idu u korak sa vremenom.
Drugo, impresivno je i to koliko jedno udruženje vrednuje rad nastavnika u trenutku kad se svi utrkuju ko će više nipodaštavati posao prosvetnog radnika zaboravljajući da je upravo nastavnički poziv osnova svih drugih profesija. Put do dobrog nastavnika i učitelja je dug i nikada završen. Umesto da sistem motiviše i omogućava kontinuiran napredak svakog nastavnika i učitelja, on kao da usporava i to onemogućava. Deca nisu ni bolja, ni gora, ona su slika vremena u kome odrastaju, a naše je da pronađemo najbolji način kako da sa njima radimo. Nije lako, ali je moguće i ostvarivo. Upravo je Udruženje „Živojin Mišić“ to shvatilo, što mnogi drugi nisu. Ono je omogućilo i omogućava da se posvećeni ljudi upoznaju, uporede i podele svoja pedagoška i metodička iskustva. Udruženje je zamišljeno kao mesto sticanja brojnih prijatelja, saradnika. Na taj način entuzijazam nije izolovana i usamljena pojava koju sredina vremenom uguši, već razgranata mreža kontakata i ljudi koji nastavi daju sveto mesto oblikovanja dečjih duša.
Treće, nagrada me je podstakla da budem još bolji i još uspešniji u onome što radim. Svake naredne godine sam prisustvovao svečanom proglašenju novih generacija edukatora i radovao se što nas je sve više. Nakon dodele, nastavljao bih da pratim rad novonagrađenih, da se menjam pod njihovim uticajem i tako usavršavam sebe.
Danas mi je neizmerno drago što mogu da čestitam novoj generaciji i poželim da se lepo druže i sarađuju baš kao mi, 2014. godine. Uživajte u zasluženoj nagradi i neka vaše profesionalne priče budu putokaz u školama, sredinama u kojima radite, ali i neka prosvetna slika bude još bogatija i sadržajnija vašim primerima. Ovo je vaš dan! Dobro došli među najbolje gde vam je zasluženo mesto.“