Kad počnete da radite kao učitelj, morate uvek raditi na sebi i usavršavati se kako bi poboljšali odnos sa decom. Na fakultetu smo učili koje metode i tehnike da koristimo pri podučavanju, ali kada počente aktivno da radite sa decom potrebno je nešto više kako bi taj proces bio bolji.
Život u svetu kompjutera i informacionih tehnologija pruža priliku da se deca od najranijeg doba suočavaju sa raznim kompleksnim problemima i zadacima koji u određeno vreme treba da budu rešeni, a lutkarsko-dramske igre upravo pomažu da se bolje razume složenost društvenog života. U svetu kompjutera, igrica, animiranih crtanih filmova učitelj treba da se potrudi da čitanje, recitovanje, pričanje, igra i lutka ne izgube značaj.
Upotreba lutke u nastavnom procesu nam pomaže da budemo dosledni u postavljanju pravila, zahtevima u učenju, a istovremeno da budemo pažljivi i osetljivi na dečje emocije i potrebe. Lutka nam pomaže da uđemo u dečji unutrašnji svet emocija i omogući nam put da se što bolje uključimo u njega. Lutkarsko-dramske igre nam pružaju mogućnost da shvatimo šta je deci zaista potrebno, da ih volimo i prihvatimo baš onakvima kakvi jesu, ali i da ih adekvatno usmeravamo u nastavnom procesu kroz njima najvažniji oblik učenja, igru.
Upotreba ove metode učenja zasniva se na činjenicama da kada stvaramo poznato, deci blisko okruženje, kreiramo atmosferu koja dozvoljava detetu da se usmeri i razvija kognitivne sposobnosti.
Dete koje uči kroz lutkarsko-dramske igre ima sposobnost da razume svoje vršnjake, da se saoseća sa njima i vidi svet iz njihove perspektive.
Učitelj treba da bude dete i da dozvoli da ga igra ponese u svet mašte.
Učitelj u ulozi lutkara
Kada prvi put uzme lutku u svoje ruke, učitelj treba unapred da razmisli šta će saopštiti svojoj publici. Da bi se deca zainteresovala i uključila u proces lutkarsko-dramskih igara, osnovni zadatak učitelja je da razmisli o tome šta će reći kada predstavlja lutku, šta bi to lutka mogla da kaže.
Učitelj daje lutki glas. Ovde se mora paziti da taj glas ne bude čudan i nerazumljiv deci. Nešto viši ili niži glas od uobičajenog, obično, čini dobar trik koji zainteresuje decu. Kada učitelj oživi lutku, nema potrebe da se krije iza paravana, jer deci to nije važno. Oni doživljavaju lutku, ona je u njihovom fokusu i tada su uvučena u carstvo mašte.
Lutka koja pomera usta
Postoji mnogo vrsta lutaka. Kada je to moguće, najbolje je da se izabere lutka sa pokretima ustima. Deci je zabavno kada manipulišu lutkom koja pokreće usta.
Najvažniji je pokret
Važno je da lutka (marioneta) ostane „živa“. Pokret je najvažniji kod animacije lutke, čak i kada ne govori. U razgovoru sa decom važno je da se prave mali, nežni pokreti, lutka ne sme da „spava“.
Često se dešava da deca komentarišu: „To nije pravi dečak!“, „ To nije prava ptica!“.
U ovakvim situacijama, veoma je važno da učitelj to ne poriče, već da odgovori da to jeste lutka, ali da joj njihova mašta daje stvarnost.
U starijim razredima, lutka se koristi na način koji je najprikladniji njihivom uzrastu. Starija deca mogu postati prilično stručna u manipulisanju sa lutkama, što omogućava mnogo više nastavnih mogućnosti za integrisanje lutkarsko-dramskih igara u nastavne sadržaje.
Vršnjačko podupiranje
Najproduktivniji su oni časovi kada deca starijih razreda naprave lutkarsko-interaktivnu priču i predstave je deci nižih razreda. To je bogato iskustvo učenja. Poseban značaj ima i kada se uključe srednjoškolci u ovakav vid podučavanja. Deca najlakše i najbolje uče jedna od drugih.
Odbijanje igre
Sa lutkom se dete susreće u najranijem detinjstvu. Međutim, postoje deca koja odbijaju rad sa lutkom. Postoje deca koja neće da učestvuju u lutkarsko-dramskim igrama. Takvu decu treba pustiti da igru posmatraju sa strane. Vrlo brzo, posmatrajući svoje vršnjake, introvertno dete se samo priključuje igri.
Uspostavljanje reda u učionici
Lutka može biti dobar asistent svakom učitelju. Početak školovanja za svako dete je stresno. Lutka nam pomaže da uspostavimo pravila na lak i zanimljiv način.
