Mi nastavnici STEM predmeta (engl. science, technology, engineering and mathematics) često verujemo u postojanje jedino objektivne istine. Elektron će kružiti oko jezgra, magnet privlačiti gvožđe, lišće obavljati fotosintezu nezavisno od toga da li mi verujemo u to ili ne … i nikad naše mišljenje o tome da li je nešto istinito ili ne neće uticati na prirodu i njene zakone.
U ekonomji je već drugačije. Iskusni marketinški stručnjaci znaju da je podjednako bitno i šta mi mislimo o nekom proizvodu (imidž), koliko i sam proizvod. Donosioci strategija promocija znaju da su predubeđenja često jača od istine, i igraju na tu kartu.
Slobodno možemo reći da postoji razlika između „onog što jeste”i onog što mi „mislimo da jeste”,a proces donošenja odluka baziraće se na našem mišljenju o nekoj temi, oblasti, ili u ovom slučaju budućem zanimanju.
Ako bi naš učenik želeo da uđe u svet nauke na koji način bi stvorio sliku o tome ko su naučnici i šta oni zapravo rade?
Koncentrisaću se na samo dva izvora informacija o naučnicima koje naš učenik ima na raspologanju, a to su škola i filmovi.
Škola
Ako samo pogledamo donju galeriju siguran sam da ćemo svi prepoznati barem nekoliko imena i to sa pravom. Njihova dela (ili nedela) vredna su pažnje i ako bismo morali da upotrebimo samo jednu reč da ih opišemo ta reč bi glasila… divovi.
Ista ona reč koju je Hoking upotrebio opisujući ih u svojoj knjizi „Na plećima divova”jer oni to zaista jesu.
Ali ako dopustimo da jedini susret naših učenika bude upravo sa gore pomenutnim divovima stvorićemo lažnu sliku o nauci kojom se bave samo retki i izuzetno talentovani ljudi.
Filmovi
Naučnik u filmovima je najčešće opisan stereotipni. On je opsednut naukom, može da napravi bilo šta, ne ume da priča sa devojkama, pokušava da vlada svetom, trapav je… a povremeno ima i muke sa dinosaurisima.
Bilo da je u pitanju negativac (Lex Lutor, Mr. Freeze…), heroj (Bruce Banner…) ili prateći lik (Doc Brown, Hans Zarkov…) „umetnička sloboda”predstavljanja naučnika ne odgovara realnoj slici.
Još gora situacija je ako pogledamo stereotipe o naučnicama u filmovima. Više o tome možete pronaći na sledećem linku.
Realnost
Samo na osnovu prethodnog možemo zaključiti da su naučnici ili nešto nedodirljivo, veliko i moćno (Ajnštajn, Lutor…) , ili nešto komično (Dr Strangelove…)
Ali
Na primer na jednoj od donje dve fotografije nalazi se pravi naučnik. Možete li da pogodite na kojoj?
Tako je na A. Bilo je i suviše očigledno, zar ne? Inače na slici je moj nekadašnji učenik, a danas doktorant na Fizičkom fakultetu, i pevač u slobodno vreme.
Naučnici imaju hobije, porodice, i idu regularno na svoj posao. Ni počemu se ne razlikuju od nas „običnih” smrtnika.
Paparazzo scince
Sama aktivnost koju sam od ove godine sproveo sa svojim učenicima sastoji se iz snimanja kratkih filmova (ili samo pisanja scenarija) sa komičnim elementima iz života naučnika upravo sa ciljem da i velike divove prikažemo kao ljude sa svim njihovim vrlinama i manama.
Oprostite na lošem kvalitetu snimka, ali još uvek učimo.
U prvom delu aktivnosti moji učenici i ja istražujemo živote naučnika, biramo one o kojima ćemo pisati, pravimo planove.
Potom, prilikom pisanja scenarija od PRESUDNE važnosti je da ubacimo lekciju u sam scenario. Tek na taj način mi dobijamo korisno nastavno sredstvo. Ako bismo radili film o Aleksandru Flemingu spomenuli bismo i način pravilnog korišćenja antibiotika, film o Tesli obavezno bi imao par rečenica o osobinama naizmenične struje…
U gornjem filmu, dok pričamo o Galileju, urađen je i eksperiment sa slobodnim padom, kao uvod u priču o kretanju u gravitacionom polju. Ali sam eksperiment dat je na jedan komičan način, u formi emisije, koja donosi tračeve iz sveta nauke.
Sa ciljem da približimo živote naučnika, koristimo elemente igre i savremene pop kulture. Ostaje da vidimo na koji način će ova aktivnsot uticati na naše učenike.
Za kraj daćemo još jedan kratak film koji su moji učenici, kao neformalna grupa, snimili u okviru projekta „Mladi su zakon”.