Paradoks jeste/nije onlajn pedagogija – drugi deo

Prvi deo teksta ,,Paradoks jeste/nije onlajn pedagogija“ možete pročitati klikom na ovaj link.

(…) II princip interaktivnosti („Interactivity is the heart and soul of effective asynchronous learning“)

Drugi princip interaktivnosti podrazumeva da učenici ostvaruju međusobne veze kreirajući zajednicu koja uči (learning community). U celini, celokupnu interakciju učenika sa okruženjem voleo bih da sagledavamo kao učeničku preduzimljivost (entrepreneurship; pandan preduzetnim aktivnostima nastavnika).

Pretpostavljate šta sledi – problem koji se javlja nije (samo) u nedovoljnom nivou/intenzitetu interakcije među učenicima, već i u kvalitetu uspostavljenih veza. Učenici koji po pravilu ne bi međusobno komunicirali u realnoj učionici, u asinhronom, onlajn okruženju gde nestaju fizičke interpersonalne barijere, uspostavljali su kontakte i veze radi razmene/prepisivanja domaćih zadataka.  Sa padom motivacije, kada se u interakciji sa okruženjem za učenje ne vidi smisao, učenici su se udruživali upravo na principu copy paste, „ja tebi, ti meni“. Umrežavanje učenika (networking) jeste pretpostavka stvaranja tzv. socijalnog kapitala u grupi koji je određen nivoom međusobnog poverenja i usvojenim etičkim i drugim standardima i normama delanja i ponašanja u okviru grupe.

Međutim, posebno je bitno znati i naglasiti da socijalni kapital može biti i negativan. Negativni socijalni kapital pretpostavlja odsustvo vrednosti (values) i znači da se agenti (u ovom slučaju učenici) udružuju iz sopstvenog interesa, a ne sa ciljem kreiranja nove vrednosti (value added). U odsustvu neposredne i ciljane intervencije spolja (dodatni stručni dopisi Ministarstva, škole, redovni časovi odeljenskog starešine u vezi sa pandemijom i ponašanjem tokom pandemije) uz pometi uticaj „vraćanja života u normalu“, u kratkom roku, kada je trebalo reagovati na sprečavanje kreiranja negativnog socijalnog kapitala, nastavnik nije mogao ništa posebno i konkretno da učini osim da reaguje sankcijama za kopiranje i da prilagodi celokupni sistem rada ka individualiziranim zadacima što je, de facto, vodilo dezintegraciji grupe i anuliranju uslova za stvaranje pozitivnog socijalnog kapitala. Najviše čemu je nastavnik mogao da se nada je da socijalni kapital u grupi odnosno zajedničko dobro grupe budu na „pozitivnoj nuli“, što je po pravilu ishod u nastavi u realnoj učionici.

III princip: prisustvo nastavnika („strive to presence“) 

Kao što sam napomenuo, malo sam korigovao ovaj princip jer originalni rad referira na hibridni model učenja,  u kome postoji asinhrono onlajn učenje i kontakt licem u lice između nastavnika i učenika i koji je planiran rasporedom časova.     

Za razliku od prethodna dva principa, ovaj princip je, po mom iskustvu i očekivanjima, najjednostavnije operacionalizovati. Onlajn pedagozi moraju biti u stanju da naprave specifičan raspored časova koji je uslovljen onlajn nastavom i koji ontološki, suštinski treba da se razlikuje od rasporeda časova u realnoj školi. 

Značaj rasporeda časova je višestruk. Prevashodni značaj je organizaciono-tehničke prirode. Svima je poznato da ima porodica sa više dece u domaćinstvu i u kojima je pristup kućnom računaru „usko grlo“. Ukoliko nema rasporeda časova, po Marfijevom zakonu, upravo kada učenik kada konačno „dođe na red“, nastavnik neće biti raspoloživ za dodatne instrukcije ili pomoć sinhrono, u realnom vremenu, putem video konferencije ili pak putem mejla ili poruke na četu. Neizvesnost u pogledu te situacije je izvor kumulirajućeg stresa kod učenika, ali i njegove porodice. Ako se setimo I principa, nedostatak rasporeda časova u nastavi na daljinu je ubica motivacije kod učenika (ali i adut kada treba opravdati lošu ocenu).

Ovu nespornu činjenicu ne treba mešati sa argumentom nekih kolega da raspored časova nije potreban jer su materijali dostupni 24/7 i da je suština upravo u slobodi učenika da izabere vreme za učenje kada mu najviše odgovara. Argument „sloboda izbora vremena za učenje“ je u stvari kontraargument u prilog tvrdnji o neophodnosti rasporeda časova; naime,  imajući u vidu da je materijal dostupan 24/7, učenik je više sklon prokrastinaciji. Istraživanja (Harvard Business Review) pokazuju da je prokrastinacija tim veća što su rokovi udaljeniji tako da ovaj (III) princip, u kombinaciji sa prvim (nedostatak motivacije da se radi samostalno), u celini može ugroziti rezultate nastave na daljinu. Iza ove moje tvrdnje stoji i dugogodišnje iskustvo sa pozicije nastavnika, ali i pozicije onlajn studenta na najboljim svetskim univerzitetima (završio sam na desetine kurseva koji su imali striktno određene rokove, a doslovno nijedan koji je bio struktuiran tako da se radi kad polazniku odgovara (self paced)). 

(Samo)evaluacija nastave na daljinu mart – jun 2020.g.

Bez obzira na sve teškoće koje su posledica Paradoksa odnosno nepovoljnog makro i mikro okruženja za učenje – pad motivacije učenika, odsustvo osećaja za etičke principe  i prokrastinacija koja je najčešće učenika lišavala sinhronog/konferencijskog kontakta sa nastavnikom – moj stav je da sam ostvario neuporedivo bolji rezultat u onlajn nastavi u poređenju sa očekivanim rezultatom u realnoj učionici u istom periodu. (Treba imati u vidu da su svi nastavni predmeti ranije već digitalizovani, te da su učenici u trenutku početka nastave na daljinu već bili u hibridnom obliku nastave.)

Onlajn nastava dala je prostora i vreme svima koji su želeli da uče. Odlični i introvertni učenici su (konačno) dobili svoj prostor (Air Time); nastavnik je mogao da se posveti svim učenicima u onoj meri u kojoj su to oni želeli. Ocenjivanje je takođe bilo daleko realnije nego u klasičnoj nastavi, s obzirom da sam  individualizovao zadatke i umesto finalnih testova napravio niz aktivnosti koje su se radile sedmično, o čemu je sačinjavan sedmični izveštaj u eDnevniku i u ePortfoliju učenika. 

Negativni efekti prokrastinacije su minimizirani strogo uspostavljenim rokovima predaje završenih radova. Sa tim u vezi, moram da navedem jedan zanimljiv primer: jednom prilikom učenica je predala rad 5 ili 6 minuta posle isteka roka, u nekom međuvremenu dok nisam „zaključao“ zadatak tj. onemogućio predaju rada (odlučio sam se da zatvaranje mogućnosti predaje vršim manuelno upravo zbog ovih kratkih kašnjenja).  Rad nisam ocenio jer je bio u kašnjenju, očekujući reakciju učenika, uz neku priču da je internet bio spor ili nešto slično – što bih svakako uvažio, ali je ta reakcija izostala; učenica je prihvatila da je zakasnila (vreme za izradu zadatka bilo je sedam dana), shvatila je da su rokovi u nastavi na daljinu egzaktni, ne kao u realnoj nastavi. Ovu situaciju pamtim kao jednu od najpozitivnijih i najdražih tokom tri  meseca nastave na daljinu – a nije bila jedina.

Nije bilo vremena i, iskreno govoreći, ni energije da delujem više vaspitno sa ciljem podizanja svesti o etičkim i moralnim standardima i normama u okviru zajednice koja uči, na čemu je trebalo insistirati odmah, u prvoj sedmici, i u taj proces uključiti roditelje (roditelji su imali svoj sajt). Primenjena etika je inače moja omiljena tema, posebno u poslovnoj ekonomiji i preduzetništvu. Na polju stvaranja pozitivnog socijalnog kapitala grupe odnosno svesti o zajedničkom dobru zajednice koja uči, ima puno prostora za poboljšanje u radu, i na tome ću svakako raditi sistematski i u okviru svog sistema onlajn nastave, bez obzira na sve ometajuće delovanje Paradoksa i drugih egzogenih činilaca iz društvenog makrookruženja, sa jedne, i mikrookruženja za učenje, sa druge strane. 

Nastava na daljinu je civilizacijska tekovina, ona je svima dala priliku da se obrazuju i kvalitetnije i brže i održivije i preduzimljivije i nikako ne može biti kamen spoticanja u procesu vaspitanja i obrazovanja učenika u 21. veku. Tri meseca nastave na daljinu u vrlo specifičnim uslovima pandemije pokazali su da je nastava na daljinu toliko dominantna u odnosu na tradicionalnu nastavu u realnoj učionici da su svi argumenti u korist realne učionice beznačajni, ako uopšte postoje. Da bismo to shvatili, moramo pre svega postati svesni Paradoksa, suočiti se sa realnim problemom, a zatim izgraditi kapacitete za njegovo rešavanje.

Komentari su onemogućeni.