Svaka profesija te i nastavnička podrazumeva formalno obrazovanje i stručne kompetencije. Akreditovani programi stručnog usavršavanja nastavnika uglavnom ciljaju na te aspekte profesionalnosti dok se implicitno za profesionalnost vezuje i pojam odgovornosti i očekivanja i poverenje javnosti u nastavničku profesiju.
Profesionalnost, međutim, osim formalnog obrazovanja i stručnosti, mora da podrazumeva i etičnost nastavnika. Etičnost nastavnika posebno je važna imajući u vidu da je nastavnik de facto delom (i to velikim) slobodan agent (u učionici ali i van nje). U hiperprodukciji informacija rizik od svesnog i namernog prikrivanja relevantnih informacija od značaja za nastavu i postignuća učenika odnosno prikrivanja činjenica koje ukazuju da li je konkretan nastavnik radnik znanja raste. Buduća istraživanja treba da pokažu da li je ovakvo ponašanje nastavnika (prikrivanje relevantnih informacija) osnovni uzrok eskalacije entropije u obrazovnom sistemu jer je nastavnik profesionalac postament obrazovnog sistema i istinski radnik znanja (knowledge worker, u Drakerovom smislu).
Analogno makro nivou da jedno društvo nije održivo bez etike i morala shvaćenih kao endogenih elemenata društvenog sistema tako se ni profesionalcem ne može nazvati neko ko nije etičan. Nije li očigledno, a ne samo očekivano da moralne stavove kod omladine može formirati samo onaj ko ih i sam poseduje[1]?
Istraživanja i analize etičnosti nastavnika komplikuju se iz nekoliko razloga:
Prvo, etičnosti nastavnika je složen, trodimenzionalan fenomen: u proceduralnom, ekstrinzičnom i intrinzičnom smislu etičnosti (Schienke i ostali, 2009).
Drugo, nastavnik ne mora da bude svestan etičkih pitanja ili dilema u kojima se nalazi. Na primer, nastavnik nije upoznat niti svestan ključnih pitanja u vezi sa sadržajem formalnog kurikuluma. Etičko slepilo –Ethical Blindess (ES) je u post truth vremenu (War On Facts) gotovo poprimilo oblik pandemije. ES se jako dobro može dovesti u vezu sa Daning-Krugerov efektom.
Treće, problem se usložnjava zbog delovanja niza drugih socio-psiholoških pristrastnosti kao što su, na primer, samoostvarujuće proročanstvo (Pigmalionov efekat) (Merton, 1948) ili fundamentalna greška atribucije (Popadić, 2015)[2]. Sve ove pristrasnosti doprinose i porastu negativnih efekata ES stvarajući začarani krug koji je teško napustiti čak i uz asistenciju stručnih službi i kolega. Listu pojavnih oblika kognitivne pristrasnosti čini više desetina pristrasnosti, ovi fenomeni nisu novi i i čini se da bi bilo da je opravdano da se tim fenomenima kognitivne pristrasnosti kod nastavnika u izgradnji nove paradigme obrazovanja posveti daleko veća pažnja[3]. Fenomen kognitivne pristrasnosti u vezi je sa skrivenim kurikulumom, u onom delu u kojem nastavnik nije svestan svojih postupaka i njihovih (etičkih) efekata..
Četvrto, i čini se sve značajnije, moralni rizik da će nastavnik svesno i namerno prikrivati relevatne informacije u nastojanju da sačuva radno mesto na „tržištu obrazovne industrije“ eskalira geometrijskom progresijom. U užem (škola) i širem (društvo) okruženju u kojem se promoviše individualnost ljudskog kapitala, a na račun socijalnog kapitala kao osnove dinamičkih komparativnih prednosti obrazovanja, privrede i čitavog društva XXI veka, racionalni nastavnik ima interesa da nastavi da prikriva relevante informacije čineći tako čitav sistem neodrživim.
Ovaj blog članak nastao je na osnovu rada Vasić, V, Petković, N.ODRŽIVO OBRAZOVANJE – KA NOVOJ PARADIGMI OBRAZOVANJA, MEF konferencija, Inovacijama do održivog razvoja, novembar 2017.g.
[1] Radi se o primenjenoj etici – disciplina koja se bavi primenom univerzalnog moralnog kriterijuma na jednu izdvojenu oblast iskustva (Babić, J. str. 4). [2] Istina, “programi (na pedagoškim studijama, prim. autora) nemaju efektivnu kritičku refleksiju koja vodi ka samorazumevanju, uključujući razmatranje ovih kontekstualnih pretpostavki i prethodno neosnovanih ličnih predrasuda. Nastava je složena interferencija između društvenih, kulturnih, psiholoških i fizičkih faktora, a interakcije u učionicama su često automatske i reaktivne” (Sager, 2013, str.19). [3] Program Državnog univerziteta u Portlandu koji je tako struktuiran da obuhvata četiri dimenzije: a. Samorazumevanje i posvećenje, b. Sistemski pogled na svet, c. Umrežavanje i d. Alati za održive promene. Ovaj primer obrazovanja nastavnika za održivost jasno ima za cilj da prepozna i sanira jednu neuralgičnu tačku, a to je pristrasnost nastavnika.
Babić, J. (2000) Uvod u poslovnu etiku, Virtus, Prag.
Merton, Robert K. (1948) The Self-Fulfilling Prophecy. Antioch Review 8: 193–210.
Popadić, D. (2015) Socijalna kognicija, Filozofski fakultet, Univerziteta u Beogradu, http://moodle.f.bg.ac.rs/file.php/49/socijalna_kognicija_2016.pdf .
Sager, M. (2013), Understanding the Hidden Curriculum: Connecting Teachers to Themselves, Their Students, and the Earth, Leadership for Sustainability Education Comprehensive Papers Educational Leadership and Policy.
Schienke, E. W. i ostali (2009) The Role of the National Science Foundation Broader Impacts Criterion in Enhancing Research Ethics Pedagogy, https://www.researchgate.net/publication/248987739_The_Role_of_the_National_Science_Foundation_Broader_Impacts_Criterion_in_Enhancing_Research_Ethics_Pedagogy