Da li je današnja škola sinonim za frontalnu, predavačku nastavu u kojoj učenici ne uživaju mnogo, osim što stečeno znanje samo po sebi za njih može da predstavlja veliko zadovoljstvo?
Trudim se da budem učitelj koji će koristiti igrolike aktivnosti, zanimljiv nastavni materijal, savremenu tehnologiju, koji će golicati stvaralački duh učenika i pohvalama stvarati motivacionu atmosferu u odeljenju.
Primenom IKT u nastavi učenici imaju priliku da steknu osnovna računarska znanja, a zatim da ih postepeno nadograđuju i koriste u redovnim predmetima. Moji učenici su među prvima u Srbiji učili prva slova primenom tablet računara i Interaktivnog bukvara. To je sistem za učenje jezika koji kombinuje igroliku aplikaciju i uređaje osetljive na dodir kako bi se učenici upoznali sa slovima azbuke i lakše ih zapamtili.
Često koristim multimedijalne prezentacije i obrazovne softvere, Moodle, jedan od najpopularnijih i najčešće korištenih sistema za elektronsko učenje, kao i Plickers i Kahoot, jednostavne, ali moćne IKT alatke koje pomažu u stvaranju takve sredine za učenje u kojoj učenici mogu uživati u većoj interaktivnosti.
Nekoliko godina unazad učestvujemo u globalnoj kampanji „Sat programiranja“ u okviru Svetske i Evropske nedelje programiranja gde učenici nauče prve, važne lekcije koje će ih uvesti u tajne programiranja. Koristili su tutorijal Angry birds, The Bee, i sl. koji su postavljeni na sajtu www.code.org i kroz igru rešavali putanje i pisali kodove.
U Centru za stručno usavršavanje u Kikindi uradili smo radionicu „Programiranje Makeblock robota”. Svaki polaznik je napisao program koji je robot odmah mesta izvršavao: kretao se napred, nazad, levo i desno, svirao i svetleo u raznim bojama.
Aktivnosti koje su najavile nedelju programiranja nastavljene su školi gde sam sa nastavnikom informatike održala Ogledni čas „Programiranje Lego robota“. Učenici su na jednostavnim primerima mogli da vide kako robot funkcioniše, njegove delove, kako se programira i kako promena određenih parametara programa utiče na njegov rad. Na kraju časa su prikazana tri videa gde su predstavljene složenije radnje Lego robota uz objašnjenje o primeni tog programa u praksi.
Nakon toga je usledilo savladavanje programskog jezika ScratchJr koji je prilagođen uzrastu dece od 5 do 11 godina i pomoću kojeg veoma lako savladaju programerske korake. Učenici su naučili logički i algoritamski način razmišljanja programera. Imali su priliku da animiraju razne crtane likove da plešu, skaču, trče, nestaju kao duhovi, ali i na razne druge dinamične stvari koje omogućava ovaj program. Napravili su animirane filmove, a slici i junacima na njoj udahnuli su pokret i napravili malu priču.
Sve aktivnosti koje smo realizovali u školi i u Centru za stručno usavršavanje u Kikindi detaljno su predstavljene na sajtu škole www.svetisava.edu.rs.
Cilj ovakvih časova je da učenici shvate da programiranje nije strašno, da svako može da napiše bar jednostavnije programe, da na lep način steknu osnovna znanja iz programiranja i da oni koji odluče da se ovim ozbiljno bave imaju dobru osnovu za proširivanje. Ovakav način učenja učenicima je zanimljiv, a akcenat se stavlja na aktivan stvaralački problemsko-modelski pristup nastavi primenom računara, kojim se stiču produktivna znanja, veštine i navike i doprinosi razvoju logičnih sposobnosti.
Sve ovo potvrđuje misao Tolstoja da je „znanje tek onda znanje kad je stečeno naporom vlastite misli, a ne pamćenjem“. Nastava treba kod učenika da budi radoznalost, da izaziva znatiželju i da u opuštenoj atmosferi stvara ljude koji će svojom energijom i znanjem menjati svet. Nekad mi se čini da preterujem sa optimizmom i ambicioznim razmišljanjima. Da sam na početku karijere opravdanje bih tražila u neiskustvu, a pošto sam prešla polovinu radnog veka to znači da volim svoj posao, da volim decu i da je moguće školu učiniti omiljenim mestom za učenje budućih pokolenja.
