Da bi jedna pesma ili priča nastala, potrebno je, pre svega, da postoji neko ko ih želi
Moj lik Ujke je nastao tako, što igrom slučaja, lično imam šest rođenih i još popriličan broj nerođenih sestričina i sestrića, takođe i bratanica i bratanaca, a nekom čudnom igrom generacijskog jaza nekoj deci sam i deka. Uloga Ujke je jedan od mojih omiljenih uloga u životu, a što se tiče osobina, neke od njih ukrao sam iz knjige „Ujka ili o vaspitanju“ Miodraga Đurđevića.
Na ideju da snimam priče za decu došao sam kada smo se u toku vanrednog stanja svi zatvorili u svoje kuće. Pomislio sam kako je sada deci dosadno, a neka su možda malo i uplašena, pa sam poželeo da ih razveselim!
U toku snimanja priča, pričam priče, uglavnom pesme koje sam napisao ranije. Neke od njih i decenijama ranije, kao, na primer „Pesma o veštici Mici“. Pored tih pesama, pričam i lične pesme, one koje su namenjene mojim sestričinama i sestrićima, bratanicama i bratancima.
Obično pišem pesme i priče ujutru, našte srca, uz kafu, radi dobrog raspoloženja u toku celog dana. To izgleda tako što uglavnom sednem i čekam da mi nešto padne na pamet i posle to zapišem. Da bi jedna pesma ili priča nastala, potrebno je, pre svega, da postoji neko ko ih želi, a inspiracija mi uglavnom, nekako dođe sama. Priče koje pričam, najčešće izmišljam na licu mesta, ali pošto sam pre dva dana počeo da čitam moj, zasad, neobjavljeni roman „Nestaško i gusari“, sada uglavnom samo čitam i ne izmišljam mnogo.
Dok snimam priče, uglavnom budem sam, ali se dešavalo da imam i pomagače. Tako mi je moj najmlađi sin Ognjen pomagao aktivno u nekoliko epizoda, u nekima mi je pomogla mačka, a u nekima moj tata, koji sedi ispred mene i gleda televiziju dok ja pričam priču u kameru. Ipak, najviše su mi pomogli moje sestričine i sestrići, bratanice i bratanci jer bez njih sigurno ne bih imao razloga da bilo šta realizujem.
Ono što želim da postignem ovim pričama je da sva deca vide da ih ja volim i da im bude drago zbog toga. Mislim da smo mi, ako osećamo da nas neko voli srećni i onda samo najčešće i dobri. Tako da je dovoljno samo da nekog iskreno volimo, ako želimo da on bude dobar i ima prave vrednosti. To nije samo u ovom trenutku važno, to je, u stvari, uvek važno, ali smo mi ponekad skloni da to zaboravimo!
Za kraj, posebno bih izdvojio pouku iz priče o bogu Odinu, koju je tražio moj sestrić Oskar. Ako čovek, u ovom slučaju bog, želi da mu njegovi ukućani kupe novine, onda je jako dobro rešenje da ih sve ostavi i ode da živi sa svojim dedom i njegovom kravom koja ima jako smešno ime Audhumla. Celu priču možete poslušati na ovom linku: https://www.facebook.com/munrutestemone/videos/1873746976089105/
Do sledeće priče,
Vaš Ujka